"ALEKSA MI JE PRIŠAO, ZAGRLIO I SVIMA REKAO - OVO MI JE PRVI TRENER" Profesor Bokić otkrio detalje susreta sa košarkaškom zvezdom
Tokom svoje karijere košarkaš Aleksa Avramović važio je za igrača koji ostavlja srce na terenu, ali malo je poznato da je prve košarkaške korake učio od nastavnika i trenera Branislava Bana Bokića.
Nastavnik informatike važi za Čačanina koji nikada nije na svoje đake povisio ton niti ih je kažnjavao.
Nastavnik informatike i trener Branislav Bane Bokić svojim pedagoškim metodama učenicima je budio svest da ne prihvate ništa manje od pobede, ali da je moraju izvojevati časno i dostojanstveno.
Upravo kod njega Aleksa je učio prve košarkarske korake i mnoge druge veštine. Popularni Avram učio je i trenirao u osnovnoj školi Milica Pavlović, a trener Bokić nam otkriva kako je sve počelo.
- Aleksa je počeo u jednoj grupi gde je bilo 30-ak polaznika. Moj osnovni zadatak je bio da oni zavole košarku, da zavole sport, da osete tu lepotu košarke, da se druže. I jače su veze iz sporta nego veze iz odeljenja. Znači te veze su jače i kažem vam, Aleksa je bio jedno dete koje se odlikovalo velikom vrzinom, bio je sitnije građe, ali imao je i veliko srce. A osmeh, to je posebna priča. Znači taj osmeh razoružava, znači to je njegova posebnost - priča Bokić.
Ono što je Aleksu razlikovalo od ostale dece, kaže profesor Bokić, je njegova izražena posvećenost.
- Uvek kada smo igrali, a osvojili smo sa osnovnom školom prvo mesto u Srbiji na jednom takmičenju u Svilajncu, da bismo dotle došli, mi smo morali da pobedimo 11 utakmica bez prava na poraz. I on je uvek bio taj koji nas je vukao, terao, pogotovo što je igrao pleja, znači vodio loptu onako sitnije građe, otimao, krao - dodaje profesor.
Aleksa je od malena imao neverovatno logičko rasuđivanje odakle i dolaze njegova naglašena sigurnost i samopouzdanje.
- Kao što se može videti, Aleksa je uvek u sredini i ispred njega su pehar i lopta. To znači da je Aleksa pun samopouzdanja i da je vođa tima. Isto tako, i to je pokazivao i u mlađim kategorijama, uvek je davao sve od sebe. Nijednog trenutka nije se štedeo, kalkulisao. I to se je videlo i u reprezentaciji. Kad je reprezentacija igrala, pogotovo sad u Manili, ove zadnje dve, tri utakmice, kad uđe Aleksa, to je neka druga priča.
Pitali smo trenera Bokića kako je Aleksa mladosti doživljavao poraze, kojih je inače retko bilo.
- Mi smo manje gubili utakmica, više smo pobeđivali, ali smo se učili da pružimo ruku protivniku, da čestitamo, ali do zadnjeg sekunda mi smo se borili da pobedimo. Znači nije bilo predaje, ekipa gubi 20 razlike, pa mi se predamo. Ne, igrali smo do kraja i on je uvek terao do krajnjih granica svoje telo - otkriva Bokić.
Čačani i svi ljubitelji košarke nakon Mundobasketa na Gradskom trgu dočekali su Avramovića kao istinskog heroja. Tim povodom u ovoj osnovnoj školi oslikan je i njegov portret.
- Škola je uradila ovaj portret u znak zahvalnosti za Aleksine uspehe. I kao podsećanje svoj deci da krenu, možda ne putem Alekse, ali što bliže Aleksi da budu, da bi ih usmerili na neke prave vrednosti.
Zanimljiva je vaša simbolika kako vidite onu sliku kada je došao iz Manile sa loptom.
- Pa da vam kažem, medalja pripada i medalju su uzeli svi. A lopta je samo njegova. To je nešto što će sigurno stajati u njegovom stanu na jednom značajnom mestu. I to je jedno stalno podsećanje na taj veliki uspeh reprezentacije. Jer on uvek naglašava da to nije samo njegova medalja i tako dalje. Da on uvek ističe i svoje drugare i ko je šta uradio. To su dva, tri imena koje on stalno pominje.
Na kraju našeg razgovora profesor Bane sa vidnim osmehom i radošću u očima priča nam o nedavnom susretu sa Aleksom u Borčevoj hali.
- Pa ja sam bio iznenađen. Jednostavno gledao sam utakmicu zajedno sa njim, samo što sam ja sedeo malo više od njega. I onda negde pri kraju utakmice video sam taj gips na ruci i sve nas je interesovalo u čačku kada će da izađe iz te povrede. I onda sam mu prišao jedno, minut, dva pre kraja utakmice samo da ga pitam, da mi kaže šta se dešava. On me zagrlio i okrenuo se prema gledaocima koji normalno svi ga poznaju i rekao ovo je moj prvi trener. Mislim to je bilo nešto divno jer se svojih učitelja seća kao i svoje učiteljice.
Srebro na svetskom prvenstvu tek otvara zvezdano polje ovog nesumnjivog talenta, čija je igra umetnost na parketu. Od prvih košarkaških koraka napravljenih upravo u ovoj osnovnoj školi, do osvojenog srebra na Mundobasketu, Aleksa Avramović ostao je dosledan sebi. Posvećen veri, ovaj košarkaški as prava je i ozbiljna nesanica za sve superstarove.
Kurir.rs/Svetlana Vučković
Bonus video:
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti