Vasilije Micić počeo je svoju drugu deceniju od debija za "A" reprezentaciju sada davne 2013. godine na Eurobasketu u Sloveniji pod vođstvom Dušana Dude Ivkovića.
I u tom segmentu, kao i u mnogim drugima, nekadašnji MVP Evrolige, a sada NBA plejmejker deluje i zvuči mnogo iskusniji nego što biste očekivali od mladića koji je tek napunio 30 prošle zime i pred kojim je još mnogo godina košarke.
- Uvek je isti osećaj u reprezentaciji, realno. Sve je to bilo i ostalo posebno, samo se nekako malo stari, pa i druge stvari dolaze u obzir, kao što je zdravlje. Sve više razumem ljude koji su nekad morali da se ne odazovu i slično, ali sam osećaj da se dođe i da se igra je uvek isti - rekao je on na okupljanju nacionalnog tima na početku priprema za Olimpijske igre u Parizu.
Jokić je prihvatio, Vasa je tu, Bogdanović je kao i uvek na čelu ekipe, sada kao kapiten. Deluje da Srbija godinama nije bila jača nego ovog leta, dok se svi radujemo početku olimpijskog turnira od 27. jula.
- Iskreno, najdraže mi je što smo mi kao generacija stasali u sad neke 'veterane' već i što smo dobili šansu da se družimo svi. Stalno je neko nedostajao, jedne godine Bogdan, jedne Jokić, jedne ja... Ali ova generacija ima toliko talenta, najviše u 1992, 1993, 1994. i 1995. godištu. Prošle godine je uzeto srebro na Svetskom prvenstvu, što je neverovatan uspeh. U jednom trenutku sam se zapitao - šta ću ja danas ovde, kad je ta generacija ostvarila neverovatan uspeh, medalju. Svi želimo uvek najviše ciljeve i nadam se da ćemo svi biti zdravi da to sprovedemo u delo.
- Ima mnogo dobrih igrača i drago mi je da smo se sa lakoćom odlučili da igramo. Uvek je falilo da se potrefi tajming i želje i fizičkog stanja... Ne znam da je neko odbio zbog nekog hira, već je to neki miks realnog stanja da te dovede u stanje da se ne odazoveš.
Srbija će odmah 28. jula na fudbalskom stadionu u Lilu igrati sa Amerikancima.
- Ne razmišljam o tome, iskreno, razmišljam o tome kao da je za tri meseca. Trebalo bi ići dan po dan, ne zato što pametujem, već zato što mi je takav pristup doneo mnogo toga u životu. Mnogo su nepredvidljive situacije sa našim telima. Ja već tri meseca u Americi slušam o tome, nije to ništa novo i za to se svi spremaju, ali trebalo bi da se spremimo za sve utakmice.
Koja je glavna razlika između Vase Micića sada i do prošlog leta, kada je kao najbolji evropski plejmejker otišao u NBA ligu?
- Iskreno, drugačije je kad osetiš to na delu, te igrače, 'krem de la krem' NBA lige. Hvala Bogu, taj krem de la krem je Jokić, pa ti je malo lakše da razmišljaš da je on u ekipi. Tamo su neki najbolji igrači, u Oklahomi sam trenirao sa nekim od najboljih i igrao koliko sam imao prilika, kasnije sam u martu u Šarlotu igrao protiv skoro svih plej-of ekipa i to je ta razlika. Osvežilo me je, bez obzira na godine, u smislu motivacije i želje da radim na detaljima koji prave prevagu. Drugačiji je stil, individualno, fizički naporno, ali za to iskustvo sam bogatiji.
Da li mesto klasičnog plejmejkera može biti kritično?
- Nisam razmišljao o tome, to je najmanja muka, da se nađe hemija i saglasnost. Najteže je bilo doći ovde, jer je uvek bio neki problem oko povrede, različitih trenutaka u karijeri.
Kurir sport / Mondo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
