TRAŽE IH PO KAFANI - NEKULTURA I NEPOŠTOVANJE! Čuveni srpski as osuo paljbu po Jokiću i ekipi: Žestoko opleo zbog kultnog slavlja!

Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, a Jokić, Bogdanović i ekipa proslavili su ovaj uspeh kao da su stigli do zlata.

- Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… U kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način - rekao je Gerić za Nedeljnik, pa dodao:

- Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu.

Dobio je Gerić potom pitanje i o Nikoli Jokiću.

- Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima - konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži "hladnu glavu". Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je "idem kući", a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi.

Za kraj, dotakao se i uloge trenera u sportu.

- Ne može sam trener. Kao što postoji kondicioni trener za fizičku pripremu, tako i za mentalnu pripremu, svaki ozbiljan sportista i svaki ozbiljan klub i svaka ozbiljna reprezentacija treba da imaju neku osobu koja radi na mentalnoj pripremi - zaključio je Andrija Gerić.

Šta vi mislite, da li je Andrija Gerić u pravu? Pišite nam u komentarima vaše mišljenje...

Andrija Gerić - biografija

Andrija Gerić rođen je u Novom Sadu 24. januara 1977. godine i srpski je psiholog i bivši odbojkaš, olimpijski šampion.

Sa odbojkaškom reprezentacijom Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju.

Pored olimpijskih medalja, sa reprezentacijom je osvojio i srebro na Svetskom prvenstvu 1998. godine. Sa reprezentacijom je još osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2001.

Visok je 203 cm i igrao je na poziciji srednjeg blokera. Igrao je za poznate evropske klubove kao što su Lube Mačerata iz Italije i Fenerbahče iz Turske.

Oženjen je i ima dve kćerke.

Seniorska odbojkaška karijera:

1993 - 1999 Vojvodina

1999 - 2001 Bosini Montićari

2001 - 2002 Lube Mačerata

2002 - 2003 Ikom Latina

2003 - 2008 Lube Mačerata

2008 - 2009 Panatinaikos

2009 - 2010 Top Volej Latina

2010 - 2011 Fenerbahče

2011 - 2012 Vojvodina

Reprezentacija: Jugoslavija / Srbija i Crna Gora / Srbija

Kurir sport / Nedeljnik

BONUS VIDEO: