Nekadašnji as NBA lige i reprezentativac naše zemlje, uživa u penziji igra tenis i poručuje da je svestan da će šta god radio u košarci morati da krene iz početka

U intervjuu za španski "Pais" Predrag Stojaković nekadašnja haubica srpske košarkaške reprezentacije govori o usponima i padovima u karijeri, kako provodi penzionerske dane, planovima za budućnost, Durantu, Alenu, Navaru, Kingsima.

"Imam troje dece i posle toliko putovanja i obaveza prija mi odmor. Nedostaje mi košarka, ali su me povrede izbacile iz ritma i ubrzale odluku da odem u penziju. Sada živim na relaciji Atina - Majami, gde imam kuće", počinje priču Stojaković.

Održavate li kondiciju?

"Pomalo... Uglavnom igrajući tenis, mada nisam neki majstor. Stvarno se divim Đokoviću, Nadalu, Federeru... U Americi sam bio u stanju da po ceo dan gledam Teniski kanal. Svaka čast tim momcima kakve napore izdržavaju".

Koliko se košarka promenila poslednjih godina i vidite li naslednike šutere?

"Košarka je sada mnogo fizički zahtevnija, igrači su prave atlete. Košarka je napredovala u mnogim zemljama sveta i postala popularnija. Utakmice se mnogo ozbiljnije pripremaju, menjaju se pravila i košarka je postala znatno brža. Nema mnogo prostora da igrač iskaže svoju kreativnost. Što se tiče šutera, uvek ima dobrih. Kevin Durant je fenomenalan. Ima mnogo talenta. On je sjajan košgeter, ali se ja više divim Reju Alenu. On je klasika! Prelepo ga je gledati kako izbacuje loptu prilikom šuta. A ponekad nešto i pogodi", reče u šali nekada najbolji trojkaš NBA.

A u Evropi?

"Definitivno Navaro! Zna da pogodi trojku i nije slučajno što ga zovu Bomba".

Kako sada gledate na svoju karijeru i da li ste zadovoljni sa njom?

"Ponosan sam na ono što sam uradio. Bilo je uspona i padova, ali sve se dobro završilo. Posebno sam ponosan na godine u Sakramentu kada smo jedan tim sa dna doveli u elitu NBA lige i borili se za titulu. Veoma sam ponosan i na uspehe sa mojom reprezentacijom i osvojene titule u Turskoj i Indijanapolisu. Tokom većeg dela karijere sam bio srećan i trudio se da napredujem. Prvo da postanem starter, pa da budem ol-star igrač, pa da osvojim prsten... Odigrao sam mnoge velike utakmice sa mnogo emocija, a jedna od onih koju neću zaboraviti jeste ona protiv Lejkersa u finalu Zapadne konferencije 2002. kada smo imali šansu i propustili je. Ali, bilo je sjajno", zadovoljno konstatuje trostruki ol star igrač i dva puta pobednik NBA lige u šutiranju trojki.

Da li vam je osvajanje titule sa Dalasom promenilo karijeru?

"To je bio dar s neba. U januaru 2011. sam bio slobodan, kada je stigao poziv Rika Karlajla, koji mi je bio trener u Indijani i pozvao me u Dalas. Bila je sjajna ekipa, sjajna atmosfera, ali nisam baš očekivao da osvojimo prsten. To je bilo nešto neverovatno", kaže Stojaković.

Planirate li povratak u košarku?

"Sigurno. Preda mnom je nekoliko opcija: trener, menadžer, skaut, funkcioner... Za šta god se odlučim, svestan sam da ću krenuti od nule", ističe Peđa.