KAKAV UTICAJ IMA BODIROGA U EVROLIGI I ZAŠTO SE SUDIJE IŽIVLJAVAJU NA ZVEZDI I PARTIZANU: Vladimir Cvetković objasnio celu stvar i poziciju čuvenog Srbina
Srpskoj javnosti nije jasno zašto prvi čovek organizacije dozvoljava ovakav kriterijum arbitraže
Košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan žestoko su oštećeni u nekoliko navrata od početka Evrolige. To se posebno odnosi na crveno-bele kojima su prosto otete četiri pobede nad Barselonom, Panatinaikosom, Žalgirisom i Asvelom.
Shodno tome, javnost u Srbiji se pita kakva je uloga Dejana Bodiroge kao predsednika u Evroligi i koliko je on moćan kao autoritet na tako važnom položaju. Vladimir Cvetković dotakao se u razgovoru za Kurir Dejana Bodiroge i njegovog uticaja na dešavanja u Evroligi, koja lošim suđenjem diskredituju to takmičenje.
- Ne može tu ništa da se uradi. To je privatno takmičenje. Tu ništa ne pomaže. Podrške od Bodiroge nema. Mislim da je i on nemoćan, da ništa ne može - rekao je Vladimir Cvetković, a onda nastavio:
- Nema tu šta mnogo da se kaže. Bodiroga je nasledio takvo mesto. Strašno je da se ništa ne pita, da je uticaj Bodiroge nikakav. Da li je mogao nešto da uradi, promeni, ili ne, ne znam... Ovo uvođenje kluba iz Emirata u ABA ligu, sa ciljem da se dođe do Evrolige, to je van bilo kakve pameti... Bez obzira što sve plaćaju. Putovanja su teška, posebno za igrače koji su mnogo opterećeni, jer igraju tri takmičenja. Igraš Evroligu, svaki drugi dan putuješ i igraš, onda ti dođe ABA liga i zamisli let od pet ipo sati do Dubaija i nazad. To je neverovatan napor - objasnio je Cvetković.
Vladimir Cvetković legendarni je košarkaš Crvene zvezde. Legendarni Cvele je nosio crveno-beli dres od 1959. do 1972. godine, punih 13 sezona. Već 1961. godine bio je treći strelac ekipe (10.1 prosek), iza Sretena Dragojlovića i Ratomira Vićentića. Bio je najbolji strelac prvenstva Jugoslavije 1962. godine sa prosekom 25,5 poena, a 1965. godine je prosečno beležio 28,2 poena.
Neverovatno efikasan je bio u sezoni 1966. godine, kada je na 22 utakmice postigao 755 poena, sa nestvarnih 34,3 poena po meču. Na utakmici protiv Ivangrada je te sezone postigao 57 poena, što mu je lični rekord i četvrti najbolji učinak u istoriji kluba. Zatim, protiv Olimpije je 1967. godine ubacio 56 poena, a ekipa je zauzela treće mesto, kao i u šampionatu 1968. godine, kada je Cvele beležio 27,1 poen po utakmici.
Vladimir Cvetković je u sezoni 1968/69. uz pomoć mlađih saigrača Kapičića, Simonovića, Vučinića i Slavnića stigao do svoje prve šampionske titule sa Zvezdom. Bila je to i prva titula za klub posle 14 godina. Crveno-beli su u Kupu šampiona stigli među osam najboljih timova, a Cvele je postigao 195 poena na 10 mečeva u i bio najefikasniji u timu.
Prvi nacionalni Kup u istoriji kluba osvojen je 1971. godine, a Cvele je sa 98 poena na četiri susreta bio najefikasniji u ekipi. Od aktivnog igranja se oprostio, kao kapiten, šampionskom titulom 1972. godine, koju su crveno-beli osvojili u majstorici na neutralnom terenu u Ljubljani, savladavši Jugoplastiku – 75:70.
Kao funkcioner fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladimir Cvetković je obavljao direktorsku funkciju 18 ipo godina i za to vreme osvojio 18 trofeja. Sa Draganom Džajićem formirao je zlatnu generaciju fudbalera koja je 29. maja 1991. u Bariju osvojila evropsku titulu, a onda 8. decembra iste godine i svetsku u Tokiju.
SRBIJA JE ZA MENE NAJVEĆA SVETINJA, A NJEN NAPREDAK – MOJ NAJVEĆI I NAJTEŽI ZADATAK Vučić: Borim se za to da naši ljudi imaju dobru i sigurnu budućnost (VIDEO)