SVE JE POČELO OD JEDNE KORPE ZA BRESKVE! Neverovatna priča o čoveku koji nam je podario jedan od najlepših i najpopularnijih sportova!

Na današnji dan, 15. decembra 1891. godine, Kanađanin Džejms Nejsmit izmislio je igru koja je osvojila ceo svet - košarku!

Međutim za sve ono što je košarka danas moramo zahvaliti čoveku koji je izmislio ovaj sport. On je podario svetu jedan od najlepših, najpopularnijih i najatraktivnijih sportova, u kom uživaju mnogi.

Nejsmit je rođen 1861. u kanadskom gradiću Almantu, država Ontario. Njegovi roditelji su imali želju da njihov sin postane sveštenik, te je on čak i završio teologiju. No njegova interesovanja su išla u drugom smeru. On je voleo sport i bavio se njime pa je kasnije postao i univerzitetski profesor fizičkog vaspitanja.

Sa 27 godina je diplomirao i dobio poziv za SAD što je rado prihvatio. Kao student intenzivno se bavio sportom, igrajući fudbal. Na koledžu u Springfildu počeo je kao instruktor fizičkog vaspitanja. Njegov prvi zadatak je bio da izmisli novu igru za studente. Pošto je u Masačusetsu klima bila hladna, nova igra bi trebala da se odvija u zatvorenom prostoru. U novoj igri cilj je bio loptu ubaciti u korpu za breskve. Da bi igru učinio težom za studente, podigao je visinu korpe na deset stopa od zemlje. Za razliku od današnje košarke, tada je kontakt među igračima bio zabranjen a na početku nije bilo ni driblinga, već je igra bila zasnovana na dodavanjima.

Upravo po korpama za breskve sport je i dobio ime (basket-korpa). Novi sport je bio pogodan i za žene, pa je profesorka fizičkog vaspitanja Senda Berenson prilagodila pravila i njima, daleke 1894. godine.

Prva službena košarkaška utakmica održana je u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Igralo se na upola kraćem terenu nego što je to današnji NBA teren. Do 1896.godine širom Kanade i Amerike postojali su brojni klubovi. Gledaoci su u košarci videli posebnu čar. Tako je košarka postala daleko više od obične igre koja je predviđena za održavanje forme studenata.

Nejsmit je 1898. došao na prestižni koledž Kanzas i tamo formirao košarkaški tim i vredno radio na treninzima ali i popularizaciji ovog sporta. U prvom košarkaškom timu iz Kanzasa bio je Forest „Fog“ Alen, čovek koji je kasnije i sam postao trener. Nakon njega veliku popularnost kao koledž treneri stekli su Adolf Rap i Din Smit, koji su bili treneri Kanzasa i Severne Karoline u drugoj polovini 20. veka.

Da je Nejsmitov rad urodio plodom, govori nam činjenica da je košarka 1904. godine na Olimpijskim igrama održanim u Sent Luisu, postala demonstracioni sport. Nakon toga Džejms Nejsmit se posvetio karijeri u vojci, gde je bio pešadijski kapetan. Košarci se samo vraćao na proslavama, kao što je bila dodela medalja na košarkaškom turniru Olimpijskih igara u Berlinu 1936.godine. Preminuo je 1939.godine u Lorensu, sedištu Univerziteta Kanzas, u kojem je proveo najveći deo svog života.

Košarka se na početku igrala fudbalskom loptom. Prve lopte koje su bile korišćene samo za košarku bile su smeđe boje i tako je bilo sve do pedesetih godina 20. veka kada je Pol Toni Hinkl uveo loptu koja će na terenu biti uočljivija, pa je od tada lopta bila narandžaste boje. Od tada se takođe uvela i metoda vođenja lopte kao osnovni oblik kretanja loptom, što se svakako smatralo unapređenjem u košarci. To je takođe zasluga Hinkla. Prvom polovinom prošlog veka košarka je posebnu popularnost stekla na koledžima pa su formirane i lige. Prvi košarkaški turnir za muškarce (NIT) održan je 1938.godine. Kockarski skandali od 1948. do 1951. su uticali na košarku. Radilo se o nameštanju utakmica i tada veliku popularnost stiče NCAA liga, koja postoji i danas. SAD su na Olimpijskim igrama bila najdominantnija reprezentacija, pa su osvajali gotovo sve. FIBA je 1989. odbacila razliku između amaterskih i profesionalnih košarkaša, a profesionalni košarkaši su prvi put zaigrali 1992. godine.

Košarka je danas jedan od najgledanijih sportova, a NBA i Evroliga dva najjača i najglledanija takmičenja.

Kurir sport