Ivković je priznao da je bio jedini trener koji je vodio klub i trenirao reprezentaciju

BEOGRAD - Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Dušan Ivković izjavio je da neće voditi nacionalni tim do Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. godine.

"Ja sam i dalje selektor sticajem okolnosti. Da neko ne pomisli da sam stavio šapu na to mesto, koje sam na veoma fer način ponudio drugim ljudima. Rekao sam još 1995. godine da sam taj posao završio, kada se naša reprezentacija iz embarga kvalifikovala za sva moguća takmičenja. Posle toga uvek sam bio tu da pomognem, sve dok ta obaveza nije ponovo pala na mene jer je, na neki način, niko nije hteo. Jedini sam trener koji je sa klubom bio prvak Evrope i istovremeno vodio reprezentaciju. Kako to drugi nisu mogli? Za decu su priče da im klubovi ne dozvoljavaju. Ponudio sam da neko drugi preuzme posao na početku novog olimpijskog ciklusa, kako bi mogao da radi na duže staze i selektira tim za OI 2016. Moguće je da bi bilo kvalitetnije da je taj posao neko drugi radio. Međutim, na meni je bilo da ispunim dogovor sa ljudima iz Saveza jer, kao što znate, ja nemam ugovor. Počinje novi četvorogodišnji ciklus i sigurno je da ga ja neću raditi do kraja", rekao je Ivković.

On je priznao da se susreo sa velikim brojem otkaza i povreda.

"Verujem da nijedan trener nije bio u ovakvoj situaciji. Meni je rad u reprezentaciji duševna hrana, tako da nijednog trenutka nisam očajavao i tražio neke alibije. Počeli smo da radimo sa 10-11 igrača, a normalno je da ih u toj uvodnoj fazi bude osamnaest. Imam zadovoljstvo da radim i sa ovom talentovanom generacijom, ali se izgubila filozofija koja je nekad postojala. Igrači su stvarani u klubovima, a neku nadgradnju dobijali su u reprezentaciji. I ova generacija koja je prošla kroz naše selekcije stekla je igrački autoritet u reprezentaciji, a zašto je tako kratko trajala na internacionalnoj sceni jeste jedan fenomen, koji bi trebalo definisati makar kao pouku za buduće generacije", rekao je selektor Srbije i dodao:

"Verujem da ćemo po pitanju želje, voljnog momenta, ponašanja i discipline igre, biti tim koji je spreman da se uvek bori do kraja. Promena tog cilja može da bude i neka vrsta rasterećenja za te mlade igrače, koji će u tim okolnostima dati i nešto više".