Crno-beli su, što se nikad nije desilo u evropskoj košarci na ovom nivou, promenili sve igrače, osim jednog centra - Balše Koprivice. I na osnovu onoga što smo videli do sada, izgleda da će radikalna promena prijati i stručnom štabu i navijačima.
Obradović i Savić su praktično bili prinuđeni da krenu iz početka iz nekoliko razloga, a nisu svi bili igrački. Šuška se da je atmosfera u svlačionici bila na ivici pucanja i da Obradović više nije bio u stanju da je kontroliše. Kad se tome doda međusobno zasićenje, pa i očigledni promašaji u profilima određenih košarkaša, sve je potpuno jasno.
Da li je ovaj tim crno-belih kvalitetniji? Po imenima možda i ne, ali je ovde prava reč - drugačiji. Obradović je konačno shvatio da ne može bez klasičnog plejmejkera, pa sad pored Karlika Džonsa, koji je po vokaciji pravi "kec", ima još dvojicu kombo bekova Nilikinu i Lundberga, koji se odlično snalaze u toj ulozi. Ako to poredimo sa Avramovićem, Doužerom, Smitom i Jaramazom, jasno je da je tu napravljen odličan pomak. Džons je plej-skorer, koji može da uništi svaki evroligaški tim, fizikalije Nilikine daju mnogo novih kombinacija, posebno u odbrani, a Lundberg je pouzdan igrač koji neće praviti mnogo gluposti, na njega trener uvek može da se osloni.
Uloga Kevina Pantera, top evroligaškog strelca, biće raspoređena, a najviše tereta bi trebalo da podnese Duejn Vašington, Amerikanac s reputacijom sjajnog poentera. Međutim, premalo je vremena proveo na terenu da bi se sagledale njegove prave mogućnosti. Pristalice Partizana razočarao je odlazak Džejmsa Nanelija, a posle onoga što prikazuje Sterling Braun, nema potrebe za brigom. Možda je Naneli rasniji strelac, ali je Braun daleko odgovorniji u odbrani. No, o defanzivi nešto kasnije...
Što se tiče centarske linije, očigledno je da će Brendon Dejvis i Tajrik Džons često dobijati ovacije prepune Arene. Radi se o potpuno drugačijim profilima "petica". Dejvis je igrač velikog iskustva, prefinjene tehnike i solidnog šuta s poludistance, dok je Džons doneo toliko potrebnu "lesorovsku energiju". Momak kao da radi na "gorivo s tribina", donosi toliko potrebnu čvrstinu na obruču...
Ovde dolazimo i do potencijalno najvećeg nedostatka - krilnog centra. Prethodnih sezona Zak Ledej je bio neprikosnoven na toj poziciji, doduše, umeo je da ima i loše periode, ali je generalno igrao na visokom nivou. Dobro je pomagao i Alen Smailagić, kad ga je Obradović stavljao na "četvorku". Partizan danas ima Alekseja Pokuševskog i Ajzeju Majka. Popularni Puku moraće mnogo da radi kako bi dosegao evroligaški nivo. On može odlično da raširi odbranu, preti šutem s distance, ima sjajan pregled igre i pasove, ali biće potrebno da unapredi i druge segmente svoje igre. Majk je povređen, ono što je prikazivao u Burgu nije bilo loše, ali sada prelazi na potpuno novi nivo. Ovde treba napomenuti ulogu Isaka Bonge, koji bi mogao da bude ključan čovek na pozicijama krila i krilnog centra.
Ono što je možda i ključna promena u odnosu na prethodne sezone jeste - odbrana! Već sada je jasno da je ovaj tim defanzivno daleko ispred prethodnih koje je Obradović imao na raspolaganju. Dok su se Panter, Naneli, prošle sezone i Kaminski, često "raspadali" u defanzivi, igra crno-belih u tom segmentu već u pripremnom periodu deluje znatno moćnije.