OVAKO JE SVE POČELO! Avramovićev prvi trener OTVORIO DUŠU: Aleksine TAJNE iz detinjstva i NIKAD VIĐENE fotografije na jednom mestu

Aleksa Avramović - ime i prezime heroja Srbije.

Nastavnik informatike Branislav Bane Bokić, važi za Čačanina koji na svoje đake nikad nije povisio ton, nikad kažnjavao ni ulivao osećaj da oni nešto ne mogu ili ne umeju. Njemu znanim pedagoškim metodama učenicima je "otključavao" svest da ne prihvataju ništa manje od pobede, ali da je moraju izvojevati časno i dostojanstveno.

Upravo kod njega je Aleksa Avramović naučio prve košarkaške korake, ali i mnoge druge veštine. Popularni Avram se u OŠ "Milica Pavlović", gde je učio i trenirao, a Branislav Bokić nam je otkrio kako je sve počelo.

- Aleksa je u KK Mladost došao sa sedam ili osam godina i zajedno sa tridesetak dečaka učio najosnovnije košarkaške elemente. Mi smo trenirali dva puta nedeljno i ponekad treću utakmicu igrali između škola. Od druge dece se razlikovao po samopouzdanju, posvećenosti, bio je sitniji rastom, ali neviđeno brz. Uvek je imao taj osmeh, koji ga je krasio, bio neposredan – priča Bane, danas nastavnik u penzijii opisujući jednog od svojih najboljih polaznika trenerske škole.

- Avram ima neverovatno logičko rasuđivanje, odakle dolazi njegovo samopouzdanje. Primećujete da je na školskim fotografijama uvek na sredini, oslonjen na trofej ili loptu. A to govori "ja sam glavni, imam samopouzdanje" . Nikada ih na fotografijama nisam raspoređivao, stajali su kako je ko želeo. Na prvoj je sa peharom, nadrugoj pored lopte. Avrama odlikuje pozitivna drskost, ne štedi se i ne kalkuliše. I dok je u školi igrao, bukvalno je ostavljano srce na terenu. Taj mladić će sa istim žarom da igra za školski tim i za reprezentaciju, to se u startu videlo – rekao je u jednom dahu Bokić dodajući da je Avram i mimo treninga sate provodio na igralištu u komšiluku neumorno šutirajući na koš.

- Posle takvog rada uspeh nije mogao da izostane. Pitali ste me kako je podnosio poraze, moram vam reći da su takve situacije bile retkost jer mi skoro i nismo gubili utakmice. Učenički timovi su peharima i medaljama napunili školski hol. Avram je stasao u okruženju gde su uspeh i pobeda ono što je bilo primarno, ali naučen je i da mora pružiti ruku protivniku od koga je časno poražen – istakao je Bane Bokić koji i dalje prati karijere svih svojih učenika ali i polaznika škole košarke.

- Primetili ste da je doneo loptu iz Manile i to je zapravo njegov trofej, to je ljubav, a ne srebro oko vrata. I ovde je umeo da celoj ekipi prenese energiju,a kada on pritiska i grize to čini i ceo tim. Trener Pešić je to odlično kod njega prepoznao, okupio je tim u kojem nije mogla da se oseti sujeta. Avram je u Manili zablistao jer su u timu s njim bili momci koji takođe ne igraju za statistiku. Takav je bio i kao dete – kaže Branislav Bokić.

- Predavao sam mu i informatiku u osnovnoj školi, na časovima je bio miran, vredan i disciplinovan, uvek vrlo dobar po uspehu. Kasnije i u gimnaziji je bio takav. Nedavno smo se sreli u Borčevoj hali na utakmici Čačak 94 - Vojvodina, prišao sam da ga pitam za ruku jer je imao povredu, a on je raširio osmeh i povikao "ovo je moj prvi trener", on je takav neposredan i uvek širok. Njegovi nastupi su deo njegove neposrednosti, on to ne radi namerno, prosto je spontan, ne ume drugačije – zaključio je Branislav Bane Bokić, prvi trener Alekse Avramovića.

Kurir sport / Denis Čeković