ŠAMPION A SPAVA U ŠUPI: Vidite li vi gde ja još stanujem

Evo, vidite gde ja stanujem. Vidite gde stanujem - izgovarao je Lazar Rišar (19), više za sebe nego za nas, dok nam je pokazivao baraku s naslaganim drvima i jednim sunđerom na zemlji.

Momak iz Sombora, koji je pre dve i po godine bio u centru pažnje javnosti jer je u pocepanim cipelama istrčao polumaraton, živi u katastrofalnim uslovima iako mu je pomoć obećavana na sav glas. U trošnoj kući koju su dobili na korišćenje živi još šestoro članova porodice Rišar. Samo otac radi, socijalne pomoći nema, a Lazar nam za početak otkriva koja mu je trka najdraža.

- To je maraton Baja-Sombor. Krenemo iz Mađarske, trčimo do Sombora, tu nam podele medalje i idemo na ručak. Oborio bih rekord u Novom Sadu da mi neki tamo sudija nije rekao da stanem. A trebalo je da trčim još jedan krug. Mali krug... - nekako setno konstatuje Lazar, koji je istrčao tridesetak polumaratona i maratona i ima isto toliko medalja.

Junaku ove priče preko je potrebna svaka vrsta pomoći, a kako kaže, postoji i račun za pomoć.

- Tražio sam od Centra za socijalni rad da mi pomognu, a rekli su mi da pomoć ne mogu da dobijem jer „mogu volu rep da iščupam“. Čuo sam da je na računu bilo 100.000 dinara. Rekao sam da neću pare nego kupatilo. Sad nema ni para ni kupatila. Ne treba slati donacije na njihovu adresu jer nisam siguran da će stići do nas. Pola od toga vidimo, a pola... - zaključio je Lazar.