Neko nam je posle te utakmice rekao da je pre toga neki naš klub, poslednji put pobedio u grupnoj fazi Lige šampiona još davne 2006.-te. To saznanje je vrlo bitno i ono je zaslužno što smo u velikom broju utakmica ove godine izgledali kao ozbiljna ekipa, kaže rukometaš Partizana

Rukometaš Partizana Vanja Ilić ekskluzivno za “Kurir sport” govori o problemima sa formiranjem novog tima, iskustvu iz regionalne SEHA lige, povratku publike na rukomet…

“Godina 2013.- ta ostaće, u našem klubu, najpre upamćena po prvoj sezoni u regionalnoj ligi. Slabiji rezultati u SEHA ligi doveli su do brojnih medijskih natpisa da je velika razlika između ekipa iz regiona i da još nije vreme da naši klubovi igraju SEHA ligu. Svi smo bili svesni da ćemo podmlađivanjem ekipe i promenom čak 13 rukometaša tokom leta omogućiti ljudima da nas osporavaju, ali ako moram da biram između Partizana i ovog drugog, uvek biram Partizan. Da su u klubu napravili pravu stvar, vidi se već nakon nekoliko meseci. Gotovo svi igrači koje smo doveli iz mlađih kategorija pokazali su se kao prava pojačanja, a neki su u međuvremenu stigli i do reprezentativnog dresa”, kaže Ilić.

Kakav je osećaj nakon domaće igrati u SEHA ligi?

“Odličan. Svi igrači su ponosni što igraju u toj ligi. A ko ne bi bio? I još uz to imamo perspektivnu ekipu i pokazali smo pred kraj godine da možemo parirati i najjačim ekipama lige.

I publika se vratila na utakmice?

“Posetioci svuda u Evropi, na rukomet dolaze da se opuste i zabave, eventualno nešto da popiju i druže se sa prijateljima. Publika na Banjici ima drugačije iskustvo sa rukometom nego sa fudbalom i košarkom, jer je u prilici pratiti najkvalitetnije regionalne klubove, koji stalno igraju Ligu šampiona. Ja im čestitam novogodišnje praznike i želim sve najbolje u 2014.-toj godini.

Da se malo odmaknemo od terena pitamo, imate li neke rituale pre utakmica?

“Pre utakmice obavezno svratim kod najvećeg navijača rukometnog kluba Partizan, konobara Ivice u kafe “Stoun”.

Gde vas možemo naći nakon treninga ili utakmice?

“Obično iz dvorane izađemo kroz ulaz pored kafea “Despot” u sklopu Sportskog centra “Banjica” gde obično ostanemo jer se treninzi završe kasno, tako da ne idemo odmah kući”.

Sa kojim igračima se najviše družite?

Sa Marsenićem, Minićem, Ristanovićem, Rašićem i naročito sa Matičićem budući da smo i cimeri na putovanjima što je tradicija još iz reprezentacije”.

Koji vam je najdraži trenutak u karijeri?

“Od svih evropskih susreta najvažniji za mene bio je onaj protiv Ademar Leona u Ligi šampiona, a naša pobeda je bila zapravo prelomna. U tom trenutku su igrači počeli zaista verovati u sebe i svoje mogućnosti. Neko nam je posle te utakmice rekao da je pre toga neki naš klub, poslednji put pobedio u grupnoj fazi Lige šampiona još davne 2006.-te. To saznanje je vrlo bitno i ono je zaslužno što smo u velikom broju utakmica ove godine izgledali kao ozbiljna ekipa”, kaže rukometaš Partizana.