Sandra Stojanović (32) kaže da je sada aktivna, može da šeta, pa i da se bavi sportom

BEOGRAD - Bivša rukometašica Sandra Stojanović priznala je da je zbog bolesti bubrega i dijalize morala da se odrekne sporta.

Sandra Stojanović (32) kaže da je sada aktivna, može da šeta, pa i da se bavi sportom. Ona je svoju bolest otkrila sasvim slučajno, a sve do tog trenutka je živela punim plućima, aktivno igrala rukomet u bosanskom klubu "Boksit Milići" i nje znala ni za glavobolju.

"Moj suprug Igor je, bez posebnog povoda, uzeo da mi meri pritisak, a onda me je zabrinuto pogledao i pitao da li sam dobro. Kad mi je rekao da mi je pritisak 200 sa 100 ja sam se šokirala. Pomislila sam da je zato što sam se pre toga igrala sa jednom devojčicom i mnogo sam trčala, ali kad sam sutra ponovo izmerila pritisak, bi je 220 sa 120. Odmah sam otišla u Dom zdravlja Zvezdara, pa su me kao hitan slučaj poslali u gradsku bolnicu. Kad su stigle analize doktorka mi je odmah rekla: Znate šta, ja neću da vas lažem, vi ćete u roku od godinu dana da krenete na dijalizu. Tako je i bilo", ispričala je Sandra Stojanović, koja je u martu 2009. godine krenula na dijalizu.

"Sam početak dijalize je bio najteži, nisam mogla da se pomirim sa tim da mi se nakon bavljenja sportom i toliko poslova i jurcanja sve to dešava. Na dijalizu sam odlazila svakog drugog dana, tamo ostajala po četiri sata, a nakon što bi me bolničkim kolima vratili kući morala sam po pet sati da odspavam kako bih mogla normalno da funkcionišem. U toku dijalize nisam više mogla da se bavim nikakvim sportom, ako bih krenula da se penjem uz stepenice već nakon deset stepenika bih bila jako umorna, nisam mogla da dođem do vazduha. Javljali su se grčevi u listovima, u nogama. Najstrašnije mi je bilo kad je pacijent kome je pored mene rađena analiza umro na aparatu. To nikad neću moći da zaboravim", navodi Sandra.

Ona je šest meseci pošto je krenula na dijalizu otišla na Institut za transfuziju krvi gde je uradila tipizaciju tkiva i tako se prijavila na listu za čekanja za donora.
sandraaaa.jpg
Printskrin 


Sutradan, nakon razgovora sa doktorom Radojevićem, muž me je probudio ujutru i jedva digao iz kreveta da krenem, jer sam zbog dijalize bila premorena, spavalo mi se.

"Tako sam u 8 ujutru bila na Institutu, izvadili su mi krv i sve sam predala. Istog dana u 8 uveče me je pozvala moja doktorka. Dobro veče, jel’ to Sandra Stojanović? Vi ste potencijalni primalac organa, čula sam preko telefona i nisam mogla da verujem, mislila sam da se neko šali sa mnom. Na sreću, nije bila šala i Sandra je ubrzo, sa još sedam potencijalnih primalaca čekala u Urgentnom centru. U jednom trenutku mi je prišao doktor i pitao: „Da li bi htela novi život ili dijalizu?“. „Ne bih dijalizu nego novi život“, odmah sam ogovorila i potpisala saglasnost za operaciju. Nije bilo straha, osećala sam se kao da sam dobila na lutriji", navela je Sandra.

Nakon što se oporavila od operacije, Sandra je saznala da su donori njenog bubrega bili roditelji dečaka od 17 godina, koji je, na žalost, stradao u saobraćajnoj nesreći.

"Znam da se zvao Dušan i ako budem imala sina, daću mu ime po njemu", istakla je Sandra.

Ona je u prve dve godine nakon transplantacije dobila 15 kilograma. Ona je 2012. godine je u Zagrebu na Evropskim igrama transplantiranih i osoba koje idu na dijalizu osvojila srebrnu medalju u pikadu, a i aktivno se bavi podizanjem svesti o značaju donorstva.

(tvbest.rs)