DEVOJKA ZA MEDALJE: Ako Ksenija Hari prati naše vaterpoliste, oni obavezno osvajaju odličja

- Mi smo poreklom iz Srbije. Sa velikom seobom Srba, 1690. godine moja porodica je došla tu. Čuvamo tradiciju i veru. Na 60 kilometara od Budimpešte je srpsko selo sa našom crkvom i oko 300 Srba. Tu su se moji preci doselili. Nažalost sa muške strane više nema nikog, pa ću morati ja da prenesem dalje. Slavim Svetog Luku i na taj dan sam i krštena - kaže Ksenija, a zatim nam otkriva povezanost sa vaterpolom.

- Sa 16, 17 godina sam pratila sve ekipne sportove, a kako su Srbija i Mađarska veliki rivali, izabrala sam vaterpolo. Upoznala sam naše igrače kad su dolazili da igraju i bila u kontaktu s njima.

Od 2001. i prvenstva u njenom rodnom gradu počinje jedan nestvaran niz.

- Tada sam bila hostesa reprezentacije i uzeli smo zlato. Sledeće godine sam bila gost u Beogradu i opet smo pobedili. U Barseloni 2003, ponovo sam bila gost Vaterpolo saveza i tu smo uzeli bronzu, a iste godine u Kranju sam navijala i stigli smo do zlata.

Niz odličja nastavljen je tri godine kasnije u Beogradu na Evropskom prvenstvu, gde je u finalu savladana Mađarska.

- I tu je bilo zlato, a onda je u Malagi Crna Gora bila prva, a mi drugi. Ali, i oni su nekako naši. Onda su bili čuveni peterci u Rimu sa Španijom i nova titula.

Pet godina pauze u druženju uglavnom se nije odrazilo na rezultate, a sada je Ksenija opet uživo uz Srbiju.

- Verujem da ću im, kao i dosad, doneti sreću. Zato im uvek kažem da bi trebalo da me vode na Olimpijske igre - zaključila je ova draga devojka iz Budimpešte.