(VIDEO) UPOZNAJTE ŠAMPIONA: Ko je Naser Al Atijah, pobednik Dakara 2015.

Prema sopstvenom priznanju, u mladosti se poistovećivao sa finskim vozačima Arijem Vatanenom i Jukom Kankunenom, a do relija je došao napornim radom i poštujući ljude od kojih je učio

Za Kataranina se može reći da prkosi teoriji da se može biti uspešan u samo jednom sportu, a njegova reputacija svestranog i uspešnog atlete čini ga ponosom arapskog sveta.

Na ovogodišnjem Dakar reliju Al Atijah u „miniju“ sa francuskim suvozačem Matjeom Bomelom ponovio je uspeh od pre četiri godine i to ne samo zabog ogromnog peha Nanija Rome na prvoj etapi. Dok smo čekali krunisanje pobednika najvećeg trkačkog ispita na svetu, istražili smo ko je zapravo Naser Al Atijah…

Naser Salih Abdulah Al Atijah rođen je u Dohi 21. decembra 1970. godine. Prvu nacionalnu reli titulu stekao je 1990, a u Svetski reli šampionat ušao je 2004. godine vozeći „subaru imprecu“. Njegova WRC karijera protegla se na jednu deceniju i najbolje plasmane – četvrta i peta mesta na pojedinačnim relijima – beležio je kao trkač Svetskog reli tima Katar, za volanom „sitroena DS3“ i „ford fijeste“. U sezoni 2012. stigao je do 12. mesta u generalnom, a 2013. se popeo za korak više i završio jedanaesti.

Daleko zapaženije rezultate postigao je u produkcijskoj WRC kategoriji, u kojoj se 2006. okitio i svetskom titulom, a deset puta bio je reli šampion Bliskog istoka.

Prema sopstvenom priznanju, u mladosti se poistovećivao sa finskim vozačima Arijem Vatanenom i Jukom Kankunenom, a do relija je došao napornim radom i poštujući ljude od kojih je učio.

„Mislim da je u uspehu samo 40 odsto talenta, a da je sve ostalo rad. Tajna je u tome da morate da naučite da koristite sopstveni um i da budete pametniji od drugih. Uz to, morate da se okružite ljudima koji mogu i žele da prate vašu misiju“, ispričao je Al Atijah.

Automobilista iz Katara smatra da je u sebi spojio i evropski i azijski princip života, i da to što je rođen u veoma toplim predelima može da bude prednost kod trkanja, jer njegovom telu visoke temperature ne smetaju.

„Mi smo navikli na vrućinu i na pesak, a to Evropljani nemaju. Ja sam odmalena vozio u takvim uslovima i zato mislim da imam prednost kad je reli u pitanju.“

Kao vozač fabričkog tima Folksvagena postao je prvi Arapin – osvajač Dakar relija, a za taj ispit izdržljivosti veoma se ozbiljno pripremao. Primarno sa medicinske strane, jer većina vozača za 15 dana trkanja izgubi i do 10 kilograma težine, pre svega tečnosti, što može da bude veoma opasno po zdravlje.

Tokom boravka u automobilu, u pustinji u kojoj se temperatura vazduha podigne i do 60 stepeni, veoma je važno unositi puno tečnosti, ali i so i šećer. Naser se najradije odlučuje za suvo meso i sušeno voće i kaže da je dnevno potrebno popiti oko 10 litara vode da se ne dehidrira. Ponekad on sam popije i čitavih 12.

„Tokom vožnje je najbitnija koncentracija. Ja se fokusiram samo na vožnju, a moj suvozač samo na mape. Kad jedan od nas vidi da je koncentracija popustila, obavezno unesemo malo hrane i tečnosti. Ne smete unositi samo tečnost, ishrana je takođe važna. I kad završimo etapu, lekari obavezno proveravaju zdravstveno stanje, pre svega hidrataciju organizma. Veoma je bitno i odspavati najmanje 6 do 8 sati pre sledeće etape“, objašnjava Kataranin nutricione i kondicione aspekte trkanja na Dakaru i dodaje da mu se samo jednom desilo da zaboravi da jede i pije, kada se 2011. godine trkao za pobedu, jer je bio fokusiran i veoma svestan činjenice da je u prilici da slavi. Na sreću, taj propust nije izazvao posledice.

Te 2011. trijumfovao je ispred timskog kolege, legendarnog Karlosa Sainca. Španac ga je prethodno 2010. nadmašio u najtešnjim finišu jednog Dakar relija ikada – razlika na cilju iznosila je tek nešto više od dva minuta. Pobedu izvojevanu protiv Matadora Naser smatra i najvažnijim trenutkom svoje celokupne sportske karijere.

Smisao učešća na Dakaru vidi u izazovu, a ne u želji za pobedom i smatra da fizička spremnost jeste važna, ali da mentalna snaga može da ga održi u tom takmičenju još dosta godina. Uz to, on uživa u trkanju i u druženju sa kolegama iz celog sveta. Iako je i vlasnik i vođa svog tima, briga oko novca i pronalaženja sponzora prestaje onog trenutka kada trka počne.

„Ja sam na Dakar reliju samo vozač i brinem samo o vožnji. Moj tim brine o svemu ostalom i važno je da svako zna šta treba da radi bez obzira što ja nisam tu, nego u automobilu. Tek ako dođem do podijuma, onda se vraćam u ulogu vlasnika i odgovaram na pitanja, a posle toga pokušavam da sa timom uvidim greške i pripremim sve za sledeći dan.“

Njegova disciplinovanost zaslužna je i za dobre rezultate u drugom sportu kojim se bavi – gađanju glinenih golubova. Al Atijah dvadeset godina trenira ovu neobičnu disciplinu, uvek pod budnim okom trenera i slepo prateći uputstva koja dobija od njega iako mu ovaj već godinama govori da mu nije potreban, jer je vrhunski pucač.

Paralelu između dva sporta lako je izvukao: „Pucanje mi je pomoglo da naučim da se fokusiram kad vozim. Ja na putu vidim svaki kamen. A vožnja od 12 ili 15 sati, koliko traje etapa, naučila me je da budem strpljiv i izdržljiv i da držim koncentraciju tokom dužeg vremenskog perioda.“

Naser Al Atijah je kao dete trenirao gimnastiku i fudbal, a kasnije se oprobao u dresurnom jahanju. Rad sa konjima je voleo, ali je znao da tu ne može da postigne svetsku slavu. U to vreme mu se rodila ideja da pokuša da postigne vrhunske rezultate u dva sporta. I u tome je uspeo.