BAKA GOJKA I DUŠKA PIJETLOVIĆA: Ne mogu da gledam meč kad unuci gube

Navijam za Gojka da ne primi pogodak, da zaustavi sve šuteve protivnika, a za Duška da postigne gol. Svaki put se nerviram kada promaši, ali, na sreću, poslednjih nekoliko godina to se retko dešava. Ipak, nekada kada krene po zlu, priznajem da ugasim televizor, pa posle utakmice zovem sina da vidim da li su uspeli pobediti, kaže Grozda

Ovo je rekla baka dvojice zlatnih vaterpolista Srbije Gojka i Duška Pijetlovića, koji su u subotu osvojili zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Kazanju. Baka Grozda Pijetlović priznaje da je najsrećnija baka na svetu i jedva čeka da vidi zlatne unuke.

"Da bi bili tu gde jesu, moraju mnogo da treniraju. U poslednjih nekoliko godina zbog obaveza retko dolaze, ali svaki put kada dođu prisetimo se detinjstva, pričam im šta su radili kada su bili mali, trudim se da im pripremim omiljenu hranu", priča Grozda.

Selo Gornja Pecka, koje je udaljeno od Mrkonjić Grada dvadesetak kilometara, iznedrilo je svetske šampione, pa je stoga vaterpolo u ovom kraju popularniji sport od fudbala. I bakini susedi prate igre "delfina".

"Svi mi čestitaju, kažu svaka čast, a meni srce zaigra. Oni čak i više prate utakmice nego ja. Svaku počnem da gledam, ali ponekad ne izdržim do kraja, pogotovo kada je "gusto". Navijam za Gojka da ne primi pogodak, da zaustavi sve šuteve protivnika, a za Duška da postigne gol. Svaki put se nerviram kada promaši, ali, na sreću, poslednjih nekoliko godina to se retko dešava. Ipak, nekada kada krene po zlu, priznajem da ugasim televizor, pa posle utakmice zovem sina da vidim da li su uspeli pobediti. Kada mi je rekao da su pobedili u finalu protiv Hrvatske, bila sam presrećna", kaže Grozda.

Iako blizu nje živi rođaka, sve mečeve gleda sama u svom domu.

"Tako sam navikla, mogu i da zagalamim ili nešto "lanem", a da me niko ne čuje. Do sada su pobeđivali skoro svaki put kada sam sama gledala, pa ne bih da ih ureknem i da menjam svoje navike" rekla je baka.

Baš kao što su i sada kada su osvojili u vaterpolu skoro sve što se može osvojiti i to po nekoliko puta, dvojica braće bili su i kao mali vrlo jednostavni i pristupačni.

"Sećam se svakog raspusta kada su dolazili i radili seoske poslove. Sa ocem Jovom uvek su kosili, kupili, a bili tužni kada bi se morali vratiti u Novi Sad. Nije što su moji, ali oni su zlatni momci u svakom smislu. Ni sa jednim nisam imala problema kad su bili mali. Nisu bili nemirni, uvek su bili odmereni. Slušali su oca, majku, mene i postali prave ljudine. Nikada nisam čula da su nekom nešto nažao učinili, momci su za primer, a nikog od komšija, prijatelja ili rođaka nisam čula da nešto loše kažu o njima" rekla je baka Grozda.

Kada smo joj rekli da je Duško proglašen i za najboljeg igrača Svetskog prvenstva po izboru novinara, suza joj je zaiskrila u oku.

"Nisam mogla ni da sanjam da će jednog dana moj unuk biti najbolji. Mnogo sam ponosna što iz kuće Pijetlovića i ovako malog mesta moji momci doguraše ovako daleko. Uvek kažem samo neka su zdravi, kao i sva deca na ovom svetu, ali sada kada su osvojili zlato, potvrdili su da se trud i rad isplati. Moj sin Jovo i snaja Mira mnogo su ih podržavali dok su trenirali, a sada se sve isplatilo", rekla je baka.

Iako je pre tri godine zagazila u devetu deceniju života, teška srca zimu provede u Novom Sadu. Kako kaže, čim se vrate laste, moli decu da je vrate u rodni kraj.

"Najlepše mi je ovde. Tu sam odrasla, sa svojim mužem podigla decu koja su se skućila u Novom Sadu. Žele da za stalno pređem kod njih, ali ja želim da budem na svom ognjištu. Meni je puno srce kada sam ovde, a kad oni svi dođu, ne žalim ni da umrem", istakla je baka Grozda.

Nije mali broj slučajnih prolaznika koji zakucaju na vrata bake Grozde samo kako bi je upitali za zdravlje i čestitali na uspehu unuka.

"Na vrata su mi pokucala dva momka i pitala da li sam ja baka Gojka i Duška. Kada sam im rekla da jesam, izgrlili su me, izljubili i čestitali na medalji osvojenoj u dalekoj Rusiji", rekla je starica.

Slike unuka Gojka i Duška, kao i slike dece drugog sina nalaze se pored televizora u bakinoj kući.

"Svaki put kada prođem pogledam u unuke, molim se za njihovo zdravlje i želim da budu uspešni u onom što rade. Često me zovu, pitaju za zdravlje, a ja im kažem da sam dobro kada znam da su oni zdravi, srećni i uspešni", rekla je Grozda.

Kurir sport / Glas Srpske