"Uvrede, izlivi mržnje su recidiv nacionalizma kakav je postojao 90-tih, a koji na žalost postoji i danas", kaže Andrija Popović.

Nedavno finale Svetskog prvenstva u vaterpolu u kojem su snage odmerile selekcije Srbije i Hrvatske u Crnoj Gori je ponovo izazvalo izlive netrpeljivosti i mržnje među navijačima jedne i druge reprezentacije. Zašto sportski susreti između selekcija dve susedne države u Crnoj Gori izazivaju toliko naboja i negativnih emocija koje, kao u slučaju NVO aktivistkinje Milice Kovačević ponekada rezultiraju vrlo ozbiljnim pretnjama i uvredama.

Predsednica Upravnog odbora Centra za demokratsku tranziciju Milica Kovačević bila je u poslednja dva dana izložena najbrutalnijim uvredama zbog posta na zatvorenoj stranici na društvenoj mreži Fejsbuk, u kojem je navela da je u toku vaterpolo meča Srbija Hrvatska navijala za hrvatsku reprezentaciju.

Post su "podelili" neki od njenih prijatelja na svojim mrežama, a onda su krenuli komentari.

Kako prenosi domaća štampa, Kovačević nije želela da govori o incidentu, dok se iz policije i tužilaštva juče nisu oglašavali.

Zašto su utakmice Srbije i Hrvatske utakmice visokog naboja u Crnoj Gori?

Bivši vaterpolo reprezentativac i osvajač olimpijskog zlata, sada lider Liberalne partije Andrija Popović za RSE kaže da se loše emocije pojavljuju samo među ostrašćenim pojedincima dok su sportisti dve države u dobrim odnosima.

Uvrede, izlivi mržnje na socijalnim mrežama i internet portalima su recidiv nacionalizma kakav je postojao 90-tih, a koji na žalost postoji i danas, kaže Popović.

"Sve nam ovo govori koliko smo mi još daleko od bilo kakve demokratizacije, kao i da dobar deo naših ljudi živi još u 90-tim godinama i sve to nas uvek vrati u stvarnost, pogotovo ta njihova velika ostrašćenost. Mi pomislimo da se to polako gubi, ali evidentno je da to nije tako. To se prenosi na navijače koji nemaju granica i sa svojom ostrašćenošću nam pokazuju da će verovatno proći i decenije dok se ovde prilike ne normalizuju“, kaže Popović.

No, Slaven Radunović iz NOVE kaže da je uzrok tenzija zbog utakmica Srbije i Hrvatske u Crnoj Gori, zapravo unutar same Crne Gore, jer nastaje kao rezultat netrpeljivosti Srba i Crnogoraca koji u njoj žive:

"Oni (Crnogorci) u svakoj situaciji pa i kada Srbija igra sa Hrvatskom navijaju za nekog ko je protiv Srbije u tom trenutku, a to onda izaziva kontrareakciju i sa srpske strane. Tako da i ovaj događaj, makar kada se radi o reakcijama u Crnoj Gori ne bih vezivao za odnose Srbije i Hrvatske nego bi ih vezao za unutarcrnogorske podele i na odnose između Srba i onih drugih, neću reći samo Crnogoraca, jer tu ima i Bošnjaka i Albanaca koji svaku priliku koriste da otvore onaj front koji predstavlja problem svih ovih godina, između onih koji su Srbi i onih koji smatraju da su Crnogorci posebna nacija.“

Kao kontra reakcija na, kako tvrdi Radunović navijanje protiv Srbije javlja se drugi fenomen - da građani Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi kada igraju selekcije Crne Gore i Srbije navijaju za ovu drugu, a ne za zemlju u kojoj su rođeni.

"Teško je objasniti taj paradoks da ljudi koji su rođeni u Crnoj Gori, koji su poptuno vezani za nju mogu da navijaju, da budu na strani države sa kojom gotovo da nemaju nikakve veze, mnogi od njih nikada nisu ni bili u njoj osim što imaju tu virtuelnu vezu, nacionalnu koja se proteže decenijama i stotinama godina“, primećuje Andrija Popović.
Netrpeljivosti i mržnja nakon sportskih okršaja Srbije i Hrvatske u i van Crne Gore su samo nastavak onoga što smo imali u ratnoj prošlosti a glavni uzrok tome je što političke elite u regionu i dan danas međusobna nerešena pitanja stavljaju pod tepih, kaže Miloš Konatar iz URE.

"Na žalost dok se god dešavaju ovakve stvari poput slučaja Milice Kovačević mi ćemo i dalje biti Balkan na Balkanu, a ne Balkan u Evropi. Mislim da je razlog to što i dalje na Balkanu stvari još nisu raščišćene i koje vuku neke druge generacije, a naša i mlađe generacije najviše trpe zbog toga.“

(b92)