Jamajčanin trku na 100 metara u proseku završava sa 41 korakom što je tri do četiri manje od njegove konkurencije

Od Olimpijskih igara 2008. Jusein Bolt je pobedio u svakoj trci na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama, osim na jednoj kada je bio diskvalificiran zbog pogrešnog starta.

Kada amaterski trkači žele što brže da trče oni jednostavmo počnu brže da pokreći noge, što je moguće više, tako da mnogi smatraju kako i Bolt svoje rekorde postiže na isti način.

Ali, ta teorija nije tačna.

"Elitni trkači ne pokreću noge brže od bilo kojeg drugog rekreativnog trkača. Razlika između profesionalaca poput Bolta i amatera je ta što pravi atletičari prave duže i puno jače korake", ističe stručnjak Sem Alen sa Univerziteta u Lougborougu.

Prema istraživanjima, amaterskim trkačima treba od 50 do 55 koraka da bi prešli 100 metara, dok elitnim atletičarima za tu deonicu treba u proseku 45 koraka.

Zbog takvog načina trčanja, kaže Alen, atletičari se puno brže kreću, jer puno manje dodiruju tlo.

Naime, atletičari pri svakom koraku potroše 0.08 sekundi na tlu, dok amaterski trkači potroše 0.12 sekundi. Prema Alenovim procenama, vrhunski atletičari prilikom svake trke u vazduhu sprovedu 60 odsto vremena, a amateri oko 50 odsto.

Međutim, među top atletičarima Bolt se posebno ističe, a delom je to zbog njegove visine.

"Na početku trke većina koristi kraće korake kako bi sačuvali snagu i ubrzali kad je potrebno, ali Bolt to zbog svoje visine ne može. Ipak, kad dosegne najveću brzinu Bolt ima veliku prednost nad ostalima zbog dužine svojih nogu i treba mu manje koraka kako bi prešao neku deonicu", objašnjava Alen.

Bolt trku na 100 metara u proseku završava sa 41 korakom što je tri do četiri manje od njegove konkurencije.

(Express.hr)