Meštanka sela Babajić kod Ljiga Olga Lazić (80) dobitnica je diplome opštine Ljig "Đak kaplar", za višegodišnje pomaganje odbojkašima i fudbalerima Spartaka u saniranju (sportskih) povreda, iako nema formalno medicinsko obrazovanje.

Olga Lazić je na verski praznik Preobraženje 19. avgusta ove godine napunila 80 leta. Rodom je iz jednog od sela sa Rajca, a nameštanjem iščašenja, uganuća i preloma, kao samouka sa "neverovatnim osećajem", bavi se 20-ak godina.

Taj dar, po svemu sudeći, nasledila je od svoje babe koja je bila majstor da "podigne spušten želudac". Olgin dar, pak, nasledio je njen mlađi unuk, koga su školovanje i život odveli "na drugu stranu", u Beograd.

Olgino bavljenje "medicinom" počelo je, kako to u selu obično biva, jer život tako zahteva, u situacijama kada je kod lomova trebalo pomagati stoci.

Kod Baba Olge za pomoć nevoljnici dolaze iz Ljiga i okoline, ali i iz sela oko Beograda, Valjeva, Čačka ili Kraljeva, čak i iz Crne Gore. Niko nije vraćen ako mu se moglo pomoći, svejedno je u koje je doba dana (i noći) banuo kod Lazića. Nikad nikom nije naplaćeno, ako šta ko ostavi, i koliko može...

Nije tajna ni to da pojedini ljiški doktori svoje pacijente šalju kod Baba Olge koja posle pregleda, ume da kaže:

"Idi (pravom) doktoru, nije ovo za mene!" ili: "Ja sam ti ovo spakovala, idi sad pa ugipsaj!".

Jedino je jedan mlađi valjevski dečiji hirurg, iako iznenađen dobro "spakovanom" povredom posle loma, kada mu je rečeno čijih je to ruku delo, roditelje povređenog deteta izgrdio zbog toga što su bili kod "nadrilekara".

Baba Olgini posebni pacijenti su ljiški sportisti, otuda je i predlog za nagradu potekao iz dva Spartaka, odbojkaškog i fudbalskog kluba.

Dešavalo se da se posle treninga ili utakmice koja se igra van Ljiga, za pomoć obrate i u dva - tri sata po ponoći.

"Doktorka" je uvek bila čila i raspoložena, pomoć nije izostajala.

Pamte momčića, mladog odbojkaša, kome je rame bilo "totalno ispalo" da je u "ordinaciju" došao sa prstima ruke spuštenim do članka noge.

Baba Olga je to "nariktala za tili čas" da ni dečak, ni njegovi pratioci, nisu mogli da poveruju. Ljiški sportisti, ili njihovi klubovi, "doktorki" honorar ne mogu da ostave "ni pod razno".

Među pacijentima je bilo i pojedinih ministara, ili visokih državnih činovnika iz Beograda, a jedan poslovni čovek koji se biznisom bavi i u okolini Ljiga, u znak zahvalnosti kupio je Baba Olgi sto za masažu, za njenu "ordinaciju, malu sobu tri sa tri". Ona, od proleća do jeseni, ordinira na velikoj terasi ispred kuće, tako je lakše i njoj i pacijentima.

Napunila je 80, ali je vitalna, mada je "muče kolena", pa je "izdaju noge". Razmišlja da objavi kako prestaje sa "privatnom praksom" i gotovo da to odluči kad "bane neko koga ne može da odbije".

Na svečanosti prilikom uručivanja godišnjih priznanja "Đak kaplar" Ljiške opštine Olga Lazić je bila "prva zvezda" i dobila je najveći aplauz od svih laureata.

Ljig to priznanje dodeljuje svake godine na dan opštine, 3. decembra.