Sportska industrija godišnje zarađuje više od 450 milijardi evra, a profit se na svakih 12 meseci povećava brže nego bruto društveni proizvod bilo koje zemlje na svetu.

Međutim, sport nije samo način dolaska do ogromne zarade, već i sredstvo za kontrolu masa i skretanje pažnje sa stvarnih problema, tvrde pojedini istraživači.

Borba za zaradu

Kako kažu, prodajom ulaznica, reklama, prava TV prenosa, sportskih rekvizita zarađuju svi - od fudbalera i menadžera do vlasnika klubova i multinacionalnih kompanija, a jedini su na gubitku obični ljudi, jer se cela industrija finansira iz njihovih džepova. S druge strane, sve to koristi se za kontrolu masa u skladu s rimskom izrekom „hleba i igara“.
- Sport i zavisnost od njega način su skretanja pažnje ljudi sa realnosti na realnost utakmice i time se garantuju emocionalna i psihološka nagrada. To ljubiteljima sporta daje lažnu udobnost i sigurnost, ubeđuje ih da je sve u redu, pod kontrolom i da je dovoljno gledati utakmicu i opustiti se. Osim toga, sport ubeđuje ljude da nikad ne sumnjaju u autoritet (trenera ili sudiju) i da rade kao što im se kaže - kaže dr Berni Suarez, voditelj i publicista.

On dodaje da je sport jedan od glavnih razloga što većina ljudi ne shvata da je potlačeno.
- Većina ljudi podvrgnuta je moćnom programiranju pomoću sporta, koji ima hipnotičku snagu. Njegovi ljubitelji stalno su podložni propagandi, često sinhronizovanoj sa najvažnijim događajima u tom trenutku. Primera radi, 1. maja 2011. likvidacija Osame bin Ladena objavljena je na sportskom kanalu ESPN tokom značajne bejzbol utakmice. Osim toga, sportskim pravilima deca se odmalena uče da ne smeju da se bune protiv sistema, da ne kritikuju vlast inače će biti teških posledica po njih. Takođe, svakog dana sportisti se kažnjavaju zbog nečega - suspenduju, izbacuju iz timova, pa i hapse. Ideja iza toga je da se pokaže da niko nije jači od sistema. Igrači ne smeju ni da govore o timu, osim onog što im nadređeni dozvole, ali je, s druge strane, njihov privatni život postao javan i svi prate svaki njihov korak - kaže dr Suarez.

Sportska industrija, dodaje on, koristi se i da se putem televizije, jer su ljubitelji sporta najčešće kraj malih ekrana, serviraju najrazličitije poruke kojima vlade pravdaju svoje poteze.

Ljudske moći i cena

- Mnogi i ne shvataju koliko kultura sporta utiče na oblikovanje njihovog mišljenja i koliko im gledanje sportista na terenu odvlači pažnju od zaista važnih tema i događaja. Osim toga, sport prodaje lažan moral zato što uči da je takmičenje dobro i da je pobeda jedino što je važno. Sve je to jedna pažljivo isplanirana manipulacija masama pomoću sistematske i pažljivo isplanirane zabave - kaže dr Suarez.

Nekada jedan od najpoznatijih jugoslovenskih košarkaša Ljubodrag Duci Simonović takođe je oštar kritičar industrije sporta.
- Nekada su sportski rekordi bili pokazatelj „razvoja ljudskih moći“. Gledajući unakažena tela sportista, čovek se sve češće pita koja je cena tih „dostignuća“ i koji je njihov pravi smisao. (...) U vremenu kada zapadni kapital, uz nesebičnu pomoć domaće „gospode“, sve bespoštednije nastoji da pretvori našu zemlju u svoju koloniju, postaje jasna sva pogubnost „vaspitavanja“ mladih na stadionima i u halama. Krajnji efekat raspirivanja bezumne navijačke euforije nije stvaranje dostojanstvene i slobodarske omladine, već idiotizovane mase koja će postati „prljava“ radna snaga Evrope. „Nacionalna afirmacija“ putem sporta je stranputica u borbi protiv kolonijalnog podjarmljivanja jer prednost daje delatnostima kojima se ništa ne postiže, a kojima se uništava kulturna (samo)svest i marginalizuju one delatnosti bez čijeg razvoja nema opstanka (ekonomija, nauka, umetnost) - piše Simonović u knjizi „Sport, kapitalizam, destrukcija“.

On kaže da je sport postao jedan od „nosećih stubova novog svetskog poretka“.
- Logično je pretpostaviti da će kapitalizam još agresivnije nastojati da iskoristi sport kao sredstvo za odvlačenje pažnje ljudi od osnovnih egzistencijalnih pitanja i za sterilisanje kritičko-menjalačke svesti. Što manje bude hleba (izvesne egzistencije), to će biti više sve krvavijih igara. Kao i sve druge oblasti društvenog života koje su pale u ruke kapitalu, sport postaje sve prljaviji biznis - piše Simonović.

Lažna stvarnost

U toj kritici sporta i sportske industrije Suarez i Simonović nisu usamljeni, već im se pridružuju i mnogi sociolozi i ekonomisti.
- Moderni sport podjednako je produkt kapitalizma, kao i fabrike, berza i redovi nezaposlenih. Pojavio se u Britaniji 18. veka kao deo komercijalno-zabavne industrije i njegov jednostavni svet, u kom si ili pobednik ili gubitnik, savršeno se uklopio sa kulturnom dinamikom kapitalizma. Komercijalizacijom sport je postao jedna od najvažnijih komponenti modernog kapitalizma i početkom 21. veka savršeni simulakrum kapitalističkog novog svetskog poretka - piše istoričar sporta Toni Kolins u knjizi „Sport i kapitalizam“.

On dodaje da se nada da će sport opstati i kada se čovečanstvo oslobodi stega kapitalizma, ali da neće više biti važnije od umetnosti, kulture i nauke, kao što je danas, kada obrće stotine milijardi godišnje.

Regrutacija uz klubove
REKLAMA ZA VOJSKU SAD

Dr Berni Suarez posebno je kritičan prema tome što se sajtovi američkih timova, kao i prenosi najgledanijih mečeva koriste za reklamiranje vojske SAD.
- Američke oružane snage nas preko sporta bombarduju reklamama. Bićete heroji, kažu, i predstavljaju američke vojnike kao mudre i odlučne „globalne sile dobra“. Kažu da su vojnici hrabri ratnici, a ne neko koga teraju da vodi ilegalne i nemoralne ratove, uništava živote širom sveta i ubija. To nije običan marketing, već svojevrsna hipnoza - tvrdi on.

Kastracija i zloupotrebe oruđe u rukama moćnika
FUDBAL PRETVARA NAVIJAČE I IGRAČE U DEO KOLEKTIVNOG UMA

Pojedini teoretičari zavera ne misle da je sportska industrija samo proizvod kapitalizma već veruju da je moderni sport smišljen kako bi tajno društvo poznato pod imenom iluminati kontrolisalo mase i pretvorilo ih u poslušne dronove, a da je fudbal posebno važan deo njihovog plana.
- Od svih sportova, samo u fudbalu su navijači toliko glasni, zlonamerni i pijani da su neredi postali deo sportske ikonografije na stadionima, a vrlo su česta i ubistva među navijačima. Drugi takvi sportovi ne postoje i to je zato što je fudbal specifičan zbog svojim pravilima. Jedini cilj je da se lopta ubaci u protivnički gol, a da se pritom ne koriste ruke. Tim ukidanjem ruku u pravilima igre igrači postaju bezumna sila. Takođe, oni su simbolično kastrirani i obespravljeni - tvrdi analitičar L. C. Vinsent.

On dodaje da ukidanjem korišćenja ruku fudbal promoviše „kolektivni um koji kontroliše trener i čiji se autoritet, kao i autoritet sudije, nikad ne smeju osporiti“.
- Upravo ta ideja kolektivizma, koju promoviše elita novog svetskog poretka, razlog je popularnosti fudbala i razlog iz kog se navijači, koji sebe vide kao deo kolektivnog uma, tuku i ubijaju, ali i žrtvuju živote ako misle da će to pomoći cilju - ubacivanju lopte u gol. Fudbal je osmišljen da uradi sve to i da kontroliše mase u ime iluminata i njihovog uspostavljanja novog svetskog poretka - tvrdi Vinsent.