(VIDEO) SRBIJO, POMOZI SVETSKOJ ŠAMPIONKI: Za nove medalje Ani treba proteza od 900.000 dinara

“Kao jako mala. Sa godinu i po dana imala sam prvu operaciju, a sa 3 mi je zbog kancera, koji se širio amputirana mi je desna noga, 10 centimetara više. Sve je prošlo dobro, amputacija je urodila plodom i problema više nije bilo”, mirnim glasom priča devojka, koja je rođena u Zemunu.

Kako se Ana susrela sa plivanjem?

“U “Rudo” sam išla na vežbe, jer mi kičma ide u 2S, a lekari su roditeljima preporučili što više plivanja. Tako sam se obrela prvo na Vojno-medicinskoj akademiji, a zatim i na Banjici. Nisam sa 8 godina znala da plivam, ali kažu bila sam poslušna, brzo učila i trener je predložio da počnem da se takmičim sa plivačima, koji nemaju telesni hendikep.

Prihatili ste i taj izazov?

“Jesam, iako su oni normalno bili brži. Ali upravo to mi je pomoglo da kroz treninge u Pinkiju poboljšam i tehniku i vremena u kojima preplivam deonice.”

Počela su i međunarodna iskušenja?

“ U Malmeu sam 2012. osvojila zlato. Prvo putovanje u inostranstvo i odmah najsjajnija medalja i to u trci na 100 metara kraul. Odlaska u Švedsku i sada se rado sećam”.

Ima li Ana posebnu kategoriju u kojoj se nadmeće?

“Da to sam htela da vam ispričam. 2013. godine u Nemačkoj je određeno da spadam u S9 grupu, što su ljudi koji nemaju jedan od gornjih ili donjih ekstremiteta. I dalje sam u toj kategoriji, ali sada je sve daleko ozbiljnije.”

Dve godine kasnije, nastupom u Holandiji potvrdili ste vrhunski potencijal i počeli da osvajate medalje?

“Da, na Svetskom prvenstvu za juniore osvojila sam 6 odličja. 4 zlata i dve bronze. Deluje kao san, i motiv da nastavim dalje bez obzira što su se jeavili ogromni problemi”.

Kakvi problemi?

“Sa protezom, pre svega. Zbog toga što mi više ne odgovara, počeli su bolovi u kičmi, drugoj nozi, nepravilno držanje tela... Rio mi je izmakao, a nisam za sada uspela da ostvarim ni normu za Evropsko prvenstvo, ali se nadam da ću posle priprema u Kragujevcu i to uspeti. Moram, što pre da nabavim novu protezu, a njena izrada košta 900.000 dinara. Za sada imam veliku pomoć Fondacije Nataše Kovačević kompanije Multikom i Dragana Đilasa, građana, Šampiona srca, Opštine Surčin, za sada smo sakupili 750.000 dinara, a jedan čovek mi plaća stan u Beogradu, ali moram dalje da se borim, novca nedostaje.

Proteza nije jedina muka?

“Nisam sigurna ni da li ću, ako u Grčkoj ostvarim normu za Evropsko prvenstvo, uspeti da odem. Paraolimpijski komitet novac opredeljuje za one koji imaju normu za Igre u Riju, ja sam “na čekanju”. Ipak, nadam se najboljem sa trenerom Bojanom Počučom radim ono što je do mene. Treniram, da bih postigla rezultate, koji se od mene očekuju, ostalo nije samo do mene”, kazala je Ana, koja se pojavila i u video spotu zvanične navijačke himne vaterpolo reprezentacije Srbije koju je napravila humanitarna mreža Šampioni srca i koji promoviše i humanitarce i heroje među nama.

“Ogromno i lepo iskustvo. Pojavljujem se sa Anjom Crevar na bazenu “25. maj”. Lepo smo se zabavile i upoznale divne ljude. A i vaterpolisti su uzeli zlato, tako da je sve to još lepše.”