Mlada sportistkinja otkriva da nema amajliju za sreću, šta ima u svom ormanui da li sluša stariju sestru

Zlatne, srebrne i poneka bronzana medalja krase police Milice Mandić, naše reprezentativke u tekvondou, koja se upravo vredno priprema za Letnje olimpijske igre u Riju de Žaneiru u avgustu.

Mlada sportistkinja gde god da se pojavi privlači poglede, i to ne zato što je postala poznata, već zbog lepote, visine i osmeha koji joj ne silazi s lica. Odrasla je u centru Beograda, a detinjstva se seća kao jednog srećnog i bezbrižnog perioda. I danas živi „normalno“, sem što ima perioda kada je posvećena treninizima, pa ne izlazi mnogo. Roditelji i starija sestra, prijatelji i komšije, svi navijaju za nju kada se takmiči, jedino tata više ne gleda prenose jer je pre nekoliko godina imao srčani udar.

Izjavili ste da biste voleli da se, nakon što prestanete da se bavite sportom, posvetite novinarstvu. Koja pitanja biste postavili sebi da ste novinar?
- Recimo da bi to bilo pitanje: „Da imaš pravo da biraš, da li bi izabrala sve ponovo? I sport i put kojim si došla dovde?“ I odgovor bi bio da.

Na koje pitanje bi vam bilo najteže da odgovorite?
- Kako podnosim poslednji poraz sa EP? Nažalost, izgubila sam u poslednjih deset sekundi turnira i to teško podnela.

Šta je to što ste naučili baveći se sportom, a što će vam značiti dalje u životu?
- Kroz sport, a pogotovo kroz borilački sport, naučila sam mnogo o disciplini, ne samo prema treningu već i prema sebi.

Od koga ste dobili najmudriji savet u životu?
- Imam običaj da sama sebi nepotrebno stvorim stres, kao, recimo, na prethodnom Olimpijskim igrama. Ali zato je trener uvek bio uz mene na takmičenju i govorio mi da je sve to samo igra i da sve to treba i shvatiti kao igru u kojoj treba da uživam i da ne stvaram sebi dodatni pritisak.

Boli li kad vas udare? Kako lečite povrede, modrice?
- Da, bola ima, ali zato koristimo zaštitnu opremu koja ga umanjuje. Modrica uvek ima, i po rukama i po cevanicama, ali povreda, hvala bogu, ove godine nema. Prošle godine ih je bilo, ali tu su vrhunski fizioterapeut i lekar koji nam pomažu da saniramo povrede i što pre se oporavimo.

Da li je muškarcima zanimljivo ili se plaše devojke koja može „fizički da ih savlada“?
- To biste morali da pitate njih! Ne bih znala da vam dam pravi odgovor na to. Mada, rekla bih da ima onih koji imaju predrasude, ali i onih kojima je zanimljivo. Međutim, na njima je da kažu.

Kako izgledaju vaš ormar sa odećom i neseser sa šminkom?
- Jedan deo ormara izgleda nabacano, tu su uglavnom stvari koje svakodnevno koristim za trening, a drugi deo je složen i tu se nalaze farmerke, košulje, sakoi, haljinice, zajedno sa cipelarnikom koji je napravila moja sestra i koji je ogroman. Neseser sa šminkom je prepun i potrebnih i nepotrebnih stvari.

Šta radite kad ne trenirate?
- Slobodno vreme provodim sa najdražim ljudima, bilo da su to sestra, momak, porodica, prijatelji. To su osobe koje volim i poštujem i koje me konstantno podržavaju. Sa njima uglavnom odem na piće, ručak, kada pričamo o danu koji mi je bio stresan ili veoma uspešan, sa njima uvek podelim i radost i tugu.

Slušate li stariju sestru?
- To je uzajamno. Starija sestra je jedna od osoba koje mi pružaju najveću podršku. Šta god da mi treba, znam da je ona tu i isto tako ona zna da sam ja tu za nju. Od kada smo počele da živimo zajedno, mislim da je ta veza i jača. Slušam je jer znam da ona uvek ima dobru nameru.

Bez čega ne krećete na put?
- Neseser sa šminkom i kozmetika za lice su uvek sa mnom.

Imate li amajliju?
- Ne.

Deo svetskog tima
ODLAZAK U RIO

Milica Mandić priključila se timu „Viza Rio“, koji čini grupa od više od 30 sportista iz desetak zemalja sveta. Ova sponzorska inicijativa pruža značajnu podršku sportistima koji streme ka ostvarenju svojih životnih ciljeva kako na sportskom terenu tako i izvan njega.