ŠTEFANEK OTVORIO DUŠU ZA KURIR: Razumem Andriju Prlainovića, ali moj glas ide Vučiću

I dalje u žiži Prlainović je pogrešno shvaćen. Videli smo se posle onih izjava i normalno se rukovali. Premijer je ispunio sve što je obećao, kaže Davor Štefanek

Kako je izgledalo druženje naših sportista u selu?
- Prvi put smo bili stvarno kao jedna ekipa. Meni su ovo treće Olimpijske igre i prvi put sam osetio zajednički duh. Druženje je stvarno bilo odlično i ne mogu nikoga da izdvojim. Svi smo se mnogo dobro družili, video sam da su svi bili presrećni kad sam uzeo medalju i da je mnogima pao kamen sa srca. Ja sam odmah krenuo nazad i čim sam sleteo, tražio sam da vidim šta su uradile Ivana i Tijana. Kad sam video da su i one uzele medalje, osećao sam se kao da sam ih ja uzeo. Radovali smo se jedni zbog drugih. Iskreno smo se radovali.

Kakve je emocije u tebi probudio doček ispred Skupštine?
- Meni je ovo drugi put da sam dočekan i to je nešto neverovatno. Ljudi počnu da viču vaše ime, te ovacije, to je neverovatno. Pravo da vam kažem, zaledio sam se. Jedna od sestara Dabović je počela da igra sa mnom, ali ja nikako nisam mogao da se opustim. Rekla mi je da treba da uživam jer sam ja zvezda, ali nije bilo šanse. Ukočio sam se. To je nešto prelepo.

Bilo je mnogo provokacija po društvenim mrežama od Jermena, čijeg si takmičara savladao u finalu. Kako gledaš na to?
- Ko gubi ima pravo da se ljuti. Iskreno, nisam ni obraćao pažnju na to. Imao sam 1.300 pratilaca, a posle medalje je stiglo do osam hiljada, pa ne mogu da postignem sve da ispratim. Kad vidim neku provokativnu poruku, blokiram tog ko ju je poslao. Ne obraćam pažnju na to.

Pokazao si da si jači od svih rivala, a onda je tvoj otac otkrio i s kakvim si se zdravstvenim poteškoćama susretao u životu. Odakle volja za borbu sa svim tim stvarima?
- Ja zdravstvenih problema nemam. Epilepsija je fizičko stanje, i to mi je doktorka objasnila još kad sam imao 12 godina. Živim normalno kao i svi ostali, nemam problema zbog toga, jednostavno živiš s tim. U poslednje dve godine nisam imao nijedan napad. Verujem da rvanje pomaže jer se totalno isključim, imam neki drugi fokus i ne razmišljam o problemima.

Da li te je nerviralo to što su Hrvati, kad si uzeo zlato, pisali da je prvu medalju Srbiji doneo Hrvat?
- Navikli smo da oni svojataju ono što je dobro iz Srbije. Iskreno, meni je to bilo smešno. Nisam nacionalista uopšte, ne mrzim nikoga, ne zanima me ko si i šta si ako si čovek i ako si normalan. To što rade je njihova stvar i glupo je s njihove strane. Ja sam državljanin Srbije i uvek ću predstavljati samo Srbiju, navijati samo za Srbiju i dati srce samo za Srbiju.

Velika prašina se digla zbog tvog odgovora Prlainoviću. Jeste li se videli u međuvremenu?
- Jesmo na dočeku. Čestitali smo jedan drugom. Znam šta je hteo da kaže, a ja sam iz srca napisao šta mislim o tome. Mi smo uvek živeli od toga što dobijemo od države. Pokazalo se kroz medalje u Riju da je sistem dobar, maltene smo sad osvojili odličja koliko na prethodnim trima Igrama. Pa i ta nacionalna priznanja mnogo znače nama sportistima nakon završetka karijere. To je velika stvar, možda i najveća koju je država Srbija napravila u poslednjih 20 godina. Mi se trošimo, baviš se sportom do 35 godine i izgubiš one godine kad si nešto mogao da napraviš od života. Zato su ta priznanja velika stvar.

Neki su u Prlainovićevoj izjavi videli napad na premijera. Kakvo je tvoje mišljenje o Aleksandru Vučiću?
- Andrijina izjava je preokrenuta i pogrešno shvaćena. Ne upuštam se u politiku toliko, ali što se tiče nas sportista, premijer je ispunio sve što je obećao. Čovek je na mestu, ja sam i glasao za njega. Dobro radi svoj posao, nemam šta drugo da dodam. Mislim da Srbija ide nabolje.