Osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Riju reprezentacija Srbije je stavila tačku na fenomenalan četvorogodišnji period u kojem je na 10 takmičenja osvojila devet zlatnih medalja. Niz kakav nije zabeležen na svetskoj sportskoj sceni, ne samo u vaterpolu.

U ovom trenutku Srbija je olimpijski prvak, svetski i evropski šampion, vlasnik trofeja namenjenih pobedniku Svetske lige i Svetskog kupa.

U ponedeljak će se reprezentacija prvi put okupiti u Beogradu posle Rija. Razlog je utakmica protiv Rumunije koja će se dan kasnije igrati u Kragujevcu u okviru prvog kola Svetske lige. Na taj način počinje novi olimpijski ciklus.

O svim ovim temama selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić pričao je za sajt Vaterpolo saveza Srbije.

- Da, ali to je osmogodišnji ciklus. I igrači, osvajači zlata u Riju, nisu bili u četvorogodišnjem već u onom koji je započeo 2008. posle Olimpijskih igara u Pekingu – kaže selektor Dejan Savić. – U ovom trenutku moramo da vodimo računa o pravljenju sastava za Igre u Tokiju i da razmišljamo na duge staze i stvorimo kostur tima za Igre 2024. godine.

Selektor želi da istakne:

- I pored toga što je osvojila sve što je moglo da se osvoji postoji problem shvatanja čitave situacije od strane javnosti i širokog dela publike. Mora da se shvati da su ovi momci pokazali rezultatima i da je nemoguće moguće, ali mora i da se prihvati realnost da je održavanje kontinuiteta zlata nemoguće i da je zbog budućnosti srpskog vaterpola potrebno da padnemo na zemlju, da ne kažem da dotaknemo dno. I porazi su deo sistema rezultata i ostvarivanja krajnjih ciljeva.

Drugim rečima potrebno je sledeće:

- Potrebno je da mi kao organizacija, odnosno ja kao selektor naviknemo javnost da posle izuzetnih rezultata mora doći do pada i zbog smene generacije i drugačijeg pristupa sledećim takmičenjima a sve to, stalno ponavljam da bi na kraju, kada se podvuče crta bili zadovoljni. A stremimo medalji u Tokiju i zlatu 2024.

Sa igračke strane Savić je zadovoljan:

- Definitivno je uradjen ogroman posao u poslednje tri godine. Pri tome ne mislim na rezultate već i na stvaranje tima. Imamo izvanredne zamene za igrače koji zbog biološkog sata ili nespremnosti ne mogu ili neće moći da igraju za reprezentaciju. Sve te zamene će biti radjene bez potresa, u hodu, planski. Uostalom, stalno sam isticao da su igrači sa šireg spiska takođe reprezentativci i da su u svakom momentu spremni da se uklope u odavno postavljen sistem.

Sa druge strane selektor nije zadovoljan sledećim:

- Kao da smo zbog velikih uspeha na neki način kažnjeni pa nemamo adekvatan tretman u medijima, kod sponzora i dela javnosti i to je potpuno neadekvatno i nesrazmerno ostvarenim rezultatima. Ponoviću da imamo ogromnu podršku države i da iz budžeta VSS može da mi obezbedi sasvim dovoljno za pripreme i takmičenja. I u VSS to čine. Ali, klupska mapa je katastrofalna. Pitanje je da li će rezultati reprezentacije moći da prate održivost klubova. U razgovorima za medije posle Igara sam rekao da imam osećaj da će cena olimpijskog zlata biti paprena za klubove. Moram da se setim i činjenice da smo posle otcepljenja od Crne Gore pored neverovatnih reprezentativnih uspeha imali i odlićne rezultate ekipa, prvaka Evrope Partizana 2011, Zvezde 2013, pobednika Evropa kupa Radničkog 2013 i 2014 kada je bio finalista Lige šampiona. Imali smo jaču ligu od italijanske, neprikosnovene 30 godina. Na žalost naši klubovi nisu uspeli da opstanu na tom nivou. Ni približnom.

Savić navodi druge primere:

- Divim se odbojkaškom i košarkaškom savezu. Posebno su košarkaši napravili vrhunske rezultate, imali odličnog predsednika koji je, kada je odlazio, ostavio pozitivno stanje. Ali tu imamo žensku reprezentaciju koja je prvak Evrope, bronzana sa Igara, a da prva liga za devojke u Srbiji uopšte ne postoji. Bojim se da bi to nama moglo da se dogodi.

Još jednom se osvrnuo na dobro poznate reči Andrije Prlainovića.

- Rekao sam odmah i ponoviću da nisu dobro prenete i shvaćene, podigle su prašinu a da se niko nije udubio u srž problema. A on se sastoji u tome da država pomaže saveze ali se klubovi u svim sportovima gase. Nisam nikada kritikovao niti ulazio u polemiku. Samo iznosim činjenice kako stoje stvari. Rezultat u Riju je najveći u istoriji srpskog sporta. Ali ne smemo da se uljuljkujemo. Moramo da povedemo računa o razvoju mladih i posebno onih sportova koji su osvojili medalje. Kategorizacija sportova od državnog značaja i ulaganja iste po modelu Mađarske bi promenila situaciju. Apsolutno sam svestan kapaciteta Mađara, posebno kroz EU i budžet ali sam i ubedjen da bi sa daleko manje ulaganja mogli da postignemo identičan ako ne i veći nivo srpskog sporta.

Mnogi se pitaju da li će posle svega osvojenog igrači moći ponovo da nađu motiv:

- Siguran sam da će moći. Oni su šampioni ali i veliki ljudi koji su ostvarili sve svoje sportske i životne snove. Ipak motivi neće izostati. Tu je i moja uloga na pripremama velika i ne bežim od nje.

Vraća se Savić na početak ciklusa:

- Naš ciklus je, ponoviću, osam godina. Nekome je to možda daleko, nama je već sutra. I tako treba svi da se postavimo, ne samo mi u vaterpolu. Rezultat iz Rija, ma koliko sjajan bio, za nas je samo lepa prošlost. Mi smo počeli ciklus ali na žalost na pogrešan način. Već smo izgubili četiri sponzora i sa podatkom da nemamo pravu podršku i tretman u javnosti mogu da zaključim da smo olimpijski prvaci na vetrometini. Tražim razumevanje i pravo na nadu da će sutra biti bolje kako ne bi u ovaj ciklus ušli na način kako je to bilo posle Londona 2012.

Okrećemo se domaćoj sceni:

- Hendikepirani smo, nikad lošije prvenstvo već kasni sa početkom zbog raznih problema. Takodje veliki broj reprezentativaca je u inostranstvu što meni otežava početak rada. Imamo ciljeve. Oni su jasni. Svetska liga će biti priprema za Svetsko prvenstvo u Budimpešti. Taj šampionat vidimo kao jedan stepenik ka Tokiju. Nemamo nikakav imperativ niti hoćemo da tražimo neki alibi. Realno govoreći moramo da budemo spremni na pad koji neće biti lak ali koji je, ponavljam, sastavni deo priprema, deo sistema za krajnji cilj. Ako krećemo od nule kao sada, moramo da naučimo da gubimo. Ne smem ni da izgovorim rečenicu da zbog ostvarivanja onoga što želimo reprezentacija mora da nauči da gubi a a njom i kompletna javnost. Ne bih voleo da nam se dogodi ono što se sada dogadja sa Đokovićem. Godinama neprikosnoven, sada je drugi i javnost to ne prihvata. Sve je to sport i zato kažem i poraz može da bude pozitivan i u smislu krajnjeg cilja.

(Vaterpolo savez Srbije)