Srpski vaterpolo reprezentativac Milan Aleksić govorio je o Partizanu, našem nacionalnom timu, ljubavi prema vaterpolu....

Aleksić je za sajt "volimpartizan.rs" govorio o aktuelnoj situaciji u vaterpolu.

1. Kako su se Milan Aleksić i vaterpolo zavoleli? Odakle ti kao klinac na vaterpolo treninzima?
Vaterpolom sam počeo da se bavim 1995. godine. Roditelji su me upisali u školu plivanja gde sam posle završene obuke trebao da se odlučim da li ću da nastavim da se bavim ozbiljnije plivanjem ili da predjem na vaterpolo. Ja sam se odlučio za vaterpolo i eto pokazalo se da je to bio pravi izbor. Vrlo brzo sam zavoleo vaterpolo a imao sam dovoljno sreće da ostvarim sve svoje snove baveći se ovim sportom.

2. U prvom timu Partizana si igrao devet sezona, od 2003. godine do 2012. godine. Kako ti se sada čini ovaj period, možemo li da ga nazovemo "vreme ljubavi i siromaštva"?
Moram da budem iskren i kažem ta je u tom periodu bilo 2-3 godine kada je klub funkcionisao na stvarno jednom zavidnom nivou koji se na žalost prekinuo osvajanjem lige šampiona 2011! Što se mene lično tiče period igranja za Partizan je sigurno najznačajniji u mojoj klupskoj karijeri!! U Partizanu sam naučio skoro sve o vaterpolo igri, sazreo i afirmisao se kao igrač i kao ličnost i na kraju osvojio trofej lige šampiona koji je siguno posle Olimpijskog zlata jedan od najvažnijih u mojoj dosadašnjoj karijeri! Žao mi je sto je klub funkcionisao dobro samo jedan kratak period, mislim da Partizan zaslužuje više i bolje. Nažalost ne vidim da će se stvari uskoro promeniti na bolje i to me boli! Ko god je igrao u Partizanu sigurno je proživeo vreme ljubavi i siromaštva!

3. Tvoja generacija je jako mlada dobila priliku da igra seniorski vaterpolo. Kada ste krenuli 2003. godine od nešto starijih igrača tu su bili Miloš Korolija i Đorđe Filipović, a nekoliko sezona kasnije Jugoslav Vasović i Dača Ikodinović. Koliko je bitno imati starije uz sebe, koliko stariji igrači znače mlađima u njihovom razvoju?
Klub je i te 2003. godine bio u lošoj situaciji i bilo je neizbežno da dodje do podmlađivanja ekipe. Na sreću nas mladjih igrača u to trenutku imali smo priliku da u narednih nekoliko sezona uvek imamo nekoliko starijih i iskusnijih igrača reprezentativnog nivoa. Mislim da je to za jednog sportistu tih godina od neprocenjive važnosti i koristi. Uz njih smo brže stasali igrački i ljudski! Poslednjih par godina klub nema mogucnosti da ima u sastavu starije, iskusnije vaterpoliste i to mladima može biti veliki nedostatak.

4. U Partizanu si osvojio šest šampionata, šest puta si bio pobednik kupa, ali je verovatno najvredniji trofej iz Rima 2011. godine, kada smo po sedmi put postali šampioni Evrope. Kako ti se sa ove vremenske distance čini taj turnir? Reko je bio prvi favorit, ali smo dosta nadmoćno osvojili titulu?
Kada sada razmišljam o tome, mislim da smo zasluženo pobedili. Da smo bili zreli, kvalitetni i igrali smo te godine odlican vaterpolo... Ubedjen sam da je ta ekipa ostala na okupu da bi bilo još evropskih trofeja!! Recco je bio favorit na papiru ali mi smo igrali fantastično i zasluženo i ubedljivo slavili. Ja iskreno žalim za godinom pre toga kada smo završili na 3. mestu. Ispali smo od Recca u polufinalu a usudiću se da kažem da smo te sezone imali bolju situaciju i bolje igrali nego 2011. Na kraju ponosan sam što sam jedan od retkih igraca u istoriji Partizana koji se popeo sa klubom na krov Evrope.

5. U reprezentaciji si od 2007. godine, u kapici sa nacionalnim obeležjima si naslednik jednog od najboljih igrača sveta svih vremena, Vlade Vujasinovića. Vas dvojica igrate istu poziciju/bek. Da li te je ovo u početku opterećivalo?
Sa Vladom sam igrao poslednje tri sezone u Partizanu! Imao sam tu sreću da učim i treniram sa jednim od najboljih igrača u istoriji našeg sporta. Kada sam ja ušao u reprezentaciju tu su vec bili Vanja i Radjen koji su igrali na istoj poziciji. Tako da je uz njih sve bilo lakše.

6. Sa tribina deluješ kao jako smiren igrač. Umeš da daš jako važne golove. Kako se boriš sa mentalnim pritiskom?
Privatno sam, rekao bih, dosta smiren. Pretpostavljam da se ta moja osobina prenela i na moju igu, što se u nekim situacijama pokazalo kao jako vazno! Iskreno nemam neki “sistem” borbe protiv pritiska, neki ritual ili nešto slično. Pokušavam da se maksimalno skoncentrišem i fokusiram, to je sve. Mislim da dobro reagujem na pritisak i stresne situacije, a sigurno je za to u neku ruku zaslužan i moj karakter.

7. Kako slušaju klinci? Kapiten Jakšić igra istu poziciju kao ti. Hoće li da sluša u reprezentaciji?
Ha ha ha. Klinci su super, ne treba ja da ih hvalim sve su pokazali sami u proteklih godinu i po dana! Ne brinem za budućnost na bekovskoj poziciji!!!

8. U Mađarskoj si se odomaćio. Peta sezona u Solnoku. Kakvi su ovogodišnji planovi tima? Konkurencija je žestoka i u Mađarskoj i u Evroligi. Ko su glavni favoriti za trofeje?
Ovo je moja peta sezona u Solnoku. Ambicije su šampionske u svim takmičenjima u kojim učestvujemo, imamo odličan tim. Prosle godine smo u poslednjoj sekundi izgubili finale Evrolige i možda za klub istorijsku utakmicu. Ove godine konkurencija je jos jača ali verujem da ova ekipa može daleko. Pored šampiona Evrope Juga, po meni glavni favoriti su sigurno Pro Reko, Olimpijakos i Szolnok.

9. Poruka za decu koja počinju da treniraju neki sport?
Moja poruka za decu je da se bave sportom jer će im doneti značajno iskustvo bez obzira koji životni put izaberu! Sport pomaže ne samo razvijanje tela već i kompletne ličnosti!!

10. Poruka za navijače Partizana?
Kad je teško tad smo klubu najpotrebniji!!! Živeo PARTIZAN!!!