Tog dana je registrovao motor u Bačkom Petrovcu koji je udaljen od njegovog sela Kulpin nekih 5 kilometara.

U povratku do kuće na jednom od lokalnih puteva dao je migavac i počeo sa preticanjem traktora. Međutim, traktor je bez ikakvog upozorenja skrenuo levo i presekao mu put. Pokušao je da ga zaobiđe, ali nije uspeo, udario je u zadnju gumu traktora i završio u njivi pored puta.

Posledice stravične - amputirana mu je desna noga iznad kolena.

Ovako je događaj koji mu je promenio život opisao Arsen Arsenović, naš parakajakaš kome je plasman na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru izmakao za 0.2 sekunde.

Ipak, Arsen NE ODUSTAJE!

"Još u kolima hitne pomoći, misleći da ću ostati u kolicima, govorio sam majci i prisutnima u kolima, kako ne želim da budem invalid i da ću se ubiti. Nakon nekoliko sati posle amputacije i operacije budim se u šok sobi i shvatam da sam ostao bez desne noge, ali moje misli su tada bile usmerene kako sada napred i šta da radim kao takav. Posle nekog vremena pitao sam medicinsku sestru da li bi bila sa dečkom koji nema nogu, ona je na to odgovorila da bi, naravno ako sam dobar dečko. Upravo u toj šok sobi sam prevazišao taj prvi udar i reakcije na amputaciju, razmišljao sam, ako se ja pokažem kao "kul" dečko svi će me gledati tako, a ako budem očajavao i počeo sebe da sažaljevam, normalno je da će i drugi gledati tako na mene!"

Šta ti je najviše pomoglo da prebrodiš te prve dane?

"Svakako su to bili moji prijatelji i moja porodica koja mi je davala veliku podršku i ni u jednom trenutku nisam osećao da me sažaljevaju. Shvatili su da to ne želim, već da mi je cilj da kada izađem iz te situacije budem ponovo ravnopravan sa svima."

O čemu si razmišljao kada si bio sam? Da li je bilo kriznih trenutaka kad si spoznao da će tvoji planovi za budućnost morati da se promene?

"Pa sada ljudi verovatno misle da sam padao u depresiju jer to bi bilo negde i normalno, ali prosto nisam gledao stvari na to na taj način i nisam imao loše misli. Nastavio sam sa planovima za budućnost... I dalje sam želeo da upišem fakultet i da počnem da bavim nekim sportom koji bi mi pomogao da se što pre oporavim."

Koliko su se posle ovoga promenili tvoji životni stavovi?

"Promenili su se moji stavovi prema svemu i mislim da mi je to najviše pomoglo da shvatim da u životu ne treba biti brzoplet. Na sve to je najvise uticalo to što sam upisao fakultet, otišao u veliki grad, družio se sa studentima kojima je cilj da budu što bolji, sa sportistima koji su vrhunski... Mislim da je to mnogo uticalo na stvaranje moje ličnosti i menjanje mojih stavova."

Arsen je danas apsolvent Visoke školu elektrotehnike i računarstva u Beogradu i takmičar Akademskog kajak kluba. Kako si došao do kajaka?

"Sasvim slučajno! Na Banjici sam trenirao plivanje i onda mi je jednog dana prišla Maja Rudaković, inače trener kajaka i rekla da postoji parakajak i da je za sada mala konkurencija, da je sport jako zahtevan i snažan. Pokazala mi je slike naših slavnih kajakaša. Ja sam odlučio da probam, seo u kajak, prevrnuo se i tog trenutka se zaljubio u taj sport. Prestao sam da se bavim pivanjem i krenuo da treniram svakog dana po 2 puta kajak, uporedo sa studijama."

Šta je ono što možemo da najavimo za naredni period i koje je to takmičenje na koje najviše želiš da odeš?

"Ove godine imamo čak 4 velika takmičenja na koja ćemo ići i imam potvrdu od KSS-e da su nas prijavili. Prvo tamičenje je Svetski Kup u Segedinu, zatim Svetski Kup u Beogradu, dugo očekivan i tu bih voleo da se dokažem pred domaćom publikom i na domaćem terenu-vodi. Treće važno takmičenje ove godine je Evropsko prvenstvo u Plovdivu, a onda i ono najvažnije je Svetsko prvenstvo u Račicama. Takmičenje koje najviše iščekujem je svakako Evropsko prvenstvo u Beogradu 2018., kada se nadam da ću biti u najboljoj formi."

Kako provodiš slobodno vreme?

"Slobodnog vremena imam malo… ako nemam obaveze oko fakulteta, gledam da budem sa devojkom, našim psom, porodicom i prijateljima. Naravno nadje se vremena leti nekada i za pecanje."

Poruka za sve mlade ljude koji su se možda našli u situaciji u kojoj si bio i ti, ali nemaju snage da svoj život ponovo „stave na noge“?

"Poruka je da moraju da pokažu drugima da su ,,kul“ takvi, a ne da pate zbog toga i svi će ih prihvatiti. Mi ne znamo šta život nosim, ali moramo se postaviti spram situacije i izvući najbolje iz toga. Ako imate svoje snove, težite ka njima!"


(Daliborka Delibašić, Sportjunior.rs)