Aljoša Spremo iz Beograda pre dve godine lečio se u bolnici na Zvezdari, gde je, zbog Kronove bolesti, za mesec i po dana izgubio 20 kilograma, a narednog vikenda namerava da istrči 42 kilometra na Beogradskom maratonu.

Da bi neko istrčao toliku distancu potrebni su velika spremnost, snaga, izdržljivost, upornost i čelična volja, ali malo ko zna koliko je teško i kakav je motiv neophodan da bi se taj podvig postigao, ukoliko ste bolesni.

Malo je poznato sa kakvim se sve problemima i uslovima za lečenje suočavaju oboleli od retkih bolesti, zbog čega je, osim podizanja svesti o Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu, Aljoša rešio ne samo da trči, već da ta trka bude istovremeno akcija 'prodaje kilometara', za prikupljanje finansijskih sredstava za pomoć obolelima.

Zato će sa svakim napravljenim korakom, sa svakim pređenim kilometrom, bez obzira da li završi trku ili ne, Aljoša, kako sam kaže, praviti sve veći uspeh.

"Sada se te stvari poboljšavaju i ja se upravo ovom akcijom, koju sam organizovao, trudim da animiram ljude da uplate u dobrotvorne svrhe, konkretno za Odeljenje gastroenterologije na Zvezdari, ko koliko može i ako može", priča tridesettrogodišnji Aljoša.

Prvih 4,2 kilometra na Savskom keju svojevremeno je istrčao 'na jedvite jade', ali posle napornog višemesečnog rada sa trenerom Milošem Milisavljevićem, sada može da kaže da je 100 odsto spreman.

"Tri puta nedeljno trčim, da bih bio spreman za tu subotu", istakao je Aljoša koji se, kako kaže, najviše raduje što će od 30. do 37. kilometra trčati kroz novobeogradske blokove, jer će tamo moći da ga vide prijatelji, kumovi, braća...

Kada je saznao da je bolestan, Aljoša je napravio veliki zaokret u životnim navikama, osnovnoj higijeni, brizi o zdravlju, ishrani, za razliku od ponašanja pre dijagnoze, kada je umeo, kada je gladan, da prvo zapali cigaretu, a prvi obrok jede tek u kasnim popodnevnim satima.

"Ali, što bi moj otac rekao - možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš, to je ono što je bitno da se zna", kaže Aljoša.

Kronova bolest je nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta, može da zahvati bilo koji njegov deo, u velikoj većini slučajeva deo tankog creva i debelo crevo.

Njegova bolest, objašnjava, kada je u stanju mirovanja, ne zadaje mu probleme, oseća se dobro i niko ne bi rekao da je bolestan, ali, kada je u relapsu, onda mu je veoma teško.

“Gube se kilogrami, konstantna dijareja, povraćanje, visoka temperatura, tako da je neophodno non-stop biti na oprezu, voditi računa o osnovnim životnim navikama. Ishrana nije ključ, iako mnogo ljudi to misli, nego je to povezano sa genetikom, određenom dozom stresa, a onda i određenim načinom života, koji u najvećem broju slučajeva kod nas mladih zauzetih poslom nije ispravan", rekao je on.

U prevazilaženju tegoba dosta mu pomažu i članovi Udruženja pacijenata "Ukuks", čiji je predsednik Ljiljan Đaković, koji se, kako kaže, dosta trudi da unapredi brigu o pacijantima i obezbedi im sve što je potrebno, poput razgovora sa eminentnim stručnjacima u našoj zemlji.

Priznaje da je veoma tužan što se ljudi, kako smatra, plaše suočavanja sa svojom bolešću, da kažu da su bolesni, da se potrude oko sebe i oko svojih bližnjih koji su oboleli.

To ilustruje činjenicom da je nedavno, na predavanju dva eminentna stručnjaka iz bolnica na Zvezdari i sa VMA o Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu, bilo svega njih desetoro, a da u Srbiji ima dosta ljudi koji boluju.

"Moja osnovna poruka svim bolesnim ljudima je da može dosta kvalitetno i dobro da se živi, ukoliko se trudimo da doprinesemo svom zdravlju i osnovnoj higijeni. Volja je najbitnija, a treba samo biti uporan i istrajan u svemu i onda će sve biti u redu", zaključio je Aljoša.

On je sve ljude dobre volje pozvao da ko koliko može i ako može donira novac za unapređenje uslova lečenja pacijenata sa Kronovom bolešću na račun KBC Zvezdara 840-634667-43 sa pozivom na broj 2266, odakle će sav prihod otići za Odeljenje za gastroenterologiju.