Rade Savić, apsolutni svetski šampion u benčpresu, deset godina rekorder u dve kategorije, a samo ga je povreda sprečila da u Moskvi objedini tri titule, je, kako tvrdi, na putu potpunog oporavka, a samo tri meseca od veoma teške operacije, naporno trenira i diže 200 kilograma.

Tokom petnaest godina bavljenja ovim sportom povrede su ga mimoilazile, sve do Moskve, kada se desila ova, jako teška – pukla mu je tetiva tricepsa.

- To je, svakako, jedan od najtežih trenutaka u mom životu, ali povrede su njegov sastavni deo, naročito kod vrhunskih sportista. Najvažnije da u kritičnim trenucima ne klonemo duhom, već da ustanemo, podignemo glavu i krenemo ponovo u borbu, ovaj put u borbu i protiv samog sebe – kaže Savić.

Nakon samo tri meseca od operacije, a od toga je u gipsu bio mesec dana, Rade danas na treningu ponovo diže 200 kilograma.

- Nikada ne treba odustati od postavljenog cilja, treba biti mentalno i duhovno jak, to je moja deviza i poruka mladim sportistima i mladima uopšte – naglašava ovaj 34-godišnji šampion, koji sada priprema formu za ovogodišnje Svetsko prvenstvo.

- Posle operacije nisam mogao da podignem ni dva kilograma, a tri meseca kasnije dižem 200. Dobio sam još veću želju da napredujem nego kad sam prvi put išao na Svetsko prvenstvo – kaže apsolutni svetski šampion u benč presu i dodaje:

- Hvala bogu da je operacija 100 posto uspela, a za to su najzaslužniji dr Vladan Stevanović, načelnik ortopedije na Banjici i dr Momčilo Stanković, anesteziolog, kojima sam neizmerno zahvalan. Takođe, iskreno sam zahvalan svom duhovniku, ocu Stefanu, starešini Hrama Svetog Save, koji mi je od prvog Svetskog prvenstva 2011. godine davao ogromnu podršku, a posebno posle povrede. Naravno, zahvaljujem se svojoj porodici, prijateljima i fanovima na nesebičnoj podršci. Ovaj sport jeste individualni, ali je zapravo timski. Kada se ovako nešto desi neophodna je podrška i snaga čitavog tima – navodi čovek čija je upornost i želja za uspehom bila zaslužna za uzastopnih pet šampionskih godina na svetskom i evropskom tronu.

- Savića poznajem nekih 5-6 godina, dakle, ne toliko mnogo, ali on je možda jedinstven u Srbiji. Bavi se sportom, radio je razne poslove da bi došao do ovih rezultata, a da je potpuno sačuvao sebe, svoju porodicu, svoje ime i zaista je ponos Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Kada bi dao Bog da imamo više ljudi kao što je Rade Savić, bilo bi mnogo bolje. Kao što je Đoković, kao što su ostali sportisti. Jednom rečju, biti duhovnik takvim ljudima je veliko zadovoljstvo I radost – kaže Savićev duhovnik, otac Stefan, starešina Hrama Svetog Save.

Rade je, treba i to reći, humanitarac i motivator. Bio je jedan od najvećih promotera u Maleziji. Propoveda i uči druge zdravom načinu života, po školama, ali i ljude po zatvorima.

Sada je ponovo spreman za nove izazove i, kako sam kaže, prioritet mu je da predstavi svoju zemlju u najboljem svetlu, ali i da njegovi rezultati i uspesi budu dobra osnova za dalju afirmaciju i lepu budućnost ovog sporta, kao i za motivaciju većeg broja mladih ljudi da se oprobaju u njemu i krenu šampionskim koracima ka vrhu.

Kurir sport

Foto: Privatna arhiva