Pre tačno 100 godina, 11. aprila 1918. godine, grupa srpskih studenata iz
škole Džordž Heriot u Edinburgu nastupila je na ragbi turniru i pobedila
selekciju Britanskih dominiona sa 8:3.

Bio je to prvi nastup jedne sportske reprezentacije pod imenom Srbija.

U Škotskoj je tokom Prvog svetskog rata bilo smešteno oko 100 đaka i studenata koji su preživeli albansku Golgotu i poslati na sever britanskog ostrva da se školuju. Dosta njih je igralo ragbi za svoje škole a najveća grupa, u školi DŽordž Heriot, imala je i svoju ekipu koja je igrala utakmice protiv školskih ekipa iz Edinburga.

Kruna nastupa srpskih ragbista u Edinburgu i Škotskoj bio je nastup na dobrotvornom turniru u ragbiju 7, koji je organizovan 11.aprila 1918. godine na stadionu Inverlejt, pred oko 10.000 gledalaca.

U pauzi između polufinala i finala turnira odigrana je utakmica između reprezentacije Srbije i selekcije Britanskih dominion, koju su sačinjavali studenti koji su se školovali u Škotskoj.

Decenijama nakon završetka školovanja u Škotskoj Srbi su se rado sećali svojih doživljaja sa ragbi igrališta.

“U Srbiji ima izvestan broj ljudi koji se sećaju ragbi utakmica kao nečeg najlepšeg iz svoje mladosti. To je ona generacija koju je Prvi svetski rat zatekao kao dečake. Oni su sa srpskom vojskom prešli Albaniju i sa Krfa upućeni u savezničke zemlje, Francusku i Veliku Britaniju na školovanje. Iznureni i izgladneli došli su u potpuno novu sredinu gde je trebalo da se oporave. Uskoro su oni u manjim grupama raspoređeni po raznim gradovima. Nešto docnije pročitali smo u školskom časopisu dobrodošlicu u kojoj je, pored ostalog, pisalo da škola dobija u nama nov materijal za igrače ragbija i da se u lepo razvijene i snažne dečake iz Srbije polažu velike nade. Docnije mi smo ih zaista opravdali. Profesor Hardi nas je odmah rasporedio po timovima. Jedan Leskovčanin Toma Tomić, uzet je odmah u prvi tim škole, a za njim i Danilo Pavlović i Dimitrije Dulkanović. Kroz celu ragbi sezonu, svake subote sportski
listovi beležili su imena srpskih igrača koji su u skoro svakoj utakmici davali „skorove“ i donosili pobedu svome timu. Za kratko vreme postali smo poznati u Edinburgu, Glazgovu i ostalim gradovima Škotske Pored toga što smo igrali u školskim timovima, mi smo osnovali i naš nacionalni tim. Od nas 25 izabralo se za ovu ekipu 15 najboljih. Želeli smo da oprobamo svoje sposobnosti kao celina. Bilo je slabih mesta zbog različitih uzrasta, ali izvojevali smo nekoliko lepih pobeda”, prisećao se Živko Ilić 1953. godine u tekstu objavljenom u časopisu “Sport”.

Za srpsku ragbi ekipu nastupali su Lazović, Deretić, Kovačević, Molerović, Savić, Osmanbegović, Marjanović, Dulkanović, Pavlović, Ilić, Milosavljević, Stanković, Maletić, Tutunović i kapiten Tomić.

Kako pre Prve svetskog rata sportisti iz Srbije nisu nastupali u kolektivnim igrama na međunarodnim takmičenjima a posle rata su bili deo selekcija Jugoslavije može se reći da su srpski ragbisti u Edinburgu bili prva nacionalna selekcija Srbije!

Dok su njihovi nešto stariji rođaci i prijatelji puškama, topovima i bajonetima pokušavali da nadvladaju neprijatelja na frontu oni su u dalekoj Škotskoj, na ragbi terenu, na najbolji mogući način reprezentovali svoju malu, prokosnu, porobljenu ali ne i pokorenu otadžbinu.

Živko Ilić se sa puno emocija i detalja sećao ovog izuzetnog, istrorijskog
događaja za srpski sport i ragbi.

“Organizatori međuškolskih ragbi utakmica za prvenstvo Škotske uneli su u
program utakmicu Srbija protiv Dominiona. Ona se odigrala 11. aprila 1918.
godine. Ovakve utakmice igrale su se po sistemu Seven-a-Sajd (po sedmorica). To znači sedmorica najboljih od petnaest igrača prvog tima.

Ovakav način igre iziskuje krajnju izdržljivost, snagu i brzinu. Naš trener Hardi saopštio nam je novost o ovoj utakmici na mesec dana pre i odmah je počeo da nas trenira. Naši protivnici bili su igrači iz raznih škola koji su došli u Edinburg iz britanskih dominiona. Znali smo da ih ima mnogo više od nas, da je izbor daleko veći i zato smo usrdno trenirali. Dobili smo nove dresove, crvene majce, plave gaćice i bele čarape na kojima je opet bila naša trobojka.

Na dan utakmice na velikom stadionu u Edinburgu bilo je oko 30.000 gledalaca. Naša utakmica bila je na programu tek četvrta po redu. Bili smo pomalo nervozni. Kada je dat znak za izlazak pošli smo iz svlačionice uzbuđeni sa svojim trenerom Hardijem. Prišao nam je Toma Tomić koji nije
bio u našoj ekipi jer je igrao za reprezentaciju škole i rekao nam je: „Ne
zaboravite da danas igrate za otadžbinu. Na terenu smo videli da su naši protivnici veći i snažniji. Među njima su se nalazili jedan Južnoafrikanac, jedan Zelanđanin, dva Kanađanina i tri Indusa. Kada je počela igra videlo se da je protivnik daleko bolji nego što smo mislili. Međutim, mi smo igrali kao jedan. Dodavali smo bez oklevanja i bili neumorni. Pobedili smo sa 8:3. To je bila prva utakmica na tlu Velike Britanije u kojoj je srpska omladina reprezentovala svoju daleku, porobljenu domovinu i izvojevala pobedu."

"Utakmica je odigrana prepodne a prema novinskim izveštajima iz tog
perioda jutro je bilo sveže, sa puno sivih oblaka, verovatno uz malo kiše
i vetar koji šiba. Kako je dan odmicao otoplilo je. Oko 10.000 ljudi
stajalo je oko terena. Suština je bila sakupiti novac za škotski Crveni
krst. Svi su platili ulaz da gledaju srpske dečake. U izveštaju časopisa
piše da su Srbi ostavili sjajan utisak. Malo je koja pobeda ovako
zaslužena”, prenosi istoričarka Louis Miler.

Ragbi savez Srbije će 100 godina od nastupa prvih srpskih ragbista
obeležiti sredinom juna kada će u Beogradu biti održan turnir u ragbiju 7
na kojem će nastupiti i ekipa Heriot FP iz Edinburga.

Kurir sport

Foto: Ragbi savez Srbije

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT: Ovo je najveća Đukićeva dilema pred derbi