GOJKO I DUŠKO PIJETLOVIĆ: Savić nam je više drugar nego otac!

Jedan na golu, drugi na centru. Braća Gojko i Duško Pijetlović, neizostavni su šrafovi zlatne srpske vaterpolo mašinerije. Više od jedne decenije deo su reprezentacije koja je strah i trepet za sve protivnike na planeti, i osvajači svega što se u ovom sportu može osvojiti.

Pored biološkog oca, u Dejanu Saviću imate još jednu očinsku figuru. Kako biste opisali vaš odnos s njim?
Gojko: On nam je više drugar nego otac, dosta nas je i igralo s njim. Ono što nas izdvaja od drugih timova je što mi tačno znamo razliku u odnosu na vreme kad smo bili saigrači i sad kad nam je on trener. Znamo limite šta možemo i gde možemo da radimo.
Da li se ovo zlato u Barseloni po nečemu razlikuje od prethodnih?
Duško: Da, razlikuje se. Bilo je četvrto u nizu (smeh). Šalim se, razlikuje se. Ovaj tim je 2016. ostao bez dva velika igrača, Gocića i Nikića, što se i odrazilo na rezultate, naročito prošle godine i u poslednjim utakmicama. Sada smo pokazali da smo se spakovali kao ekipa i da se to više ne odražava na nas. Odrasli smo i neki momci koji su bili u drugom planu sada su isplivali kao vodeći igrači i to mi je najdraže jer bi oni trebalo da nastave ovaj niz koji smo mi stvorili.

Da li se osvajanjem olimpijskog zlata u Riju nešto promenilo u vašim glavama?
Gojko: Mislio sam da će se promeniti, ali nije. Svakom zlatu se podjednako radujemo, uvek je ista euforija, ali i nervoza. Verujem da smo i dalje gladni trofeja.
Ono što vas čini ljudima od krvi i mesa jeste to što ste i sami pošteno priznali da ste bili ekstremno iscrpljeni i ko zna šta bi bilo u finalu sa Špancima da se igralo po starim pravilima sa produžecima.
Duško: To je najveći problem naše generacije jer je svih 13 igrača istovremeno i veoma uticajno, čak su i najuticajniji u svojim klubovima. Sezona je veoma dugačka, počeli smo maltene da igramo utakmice svaki drugi dan, po NBA sistemu. Svi smo došli iscrpljeni na pripreme i to je bio najveći problem Dejana Savića, koji je najveći deo vremena potrošio da nas odmori od naporne sezone, umesto da nas priprema za Evropsko prvenstvo. To je bilo i te kako vidljivo na našim licima, pogotovo posle polufinalne utakmice koja nas je do te mere iscrpela i dotukla. Tako da smo protiv Španije u fizičkom smislu izgledali mnogo drugačije, hvala bogu motiva nikad nije falilo, ali imali smo izuzetno naporno takmičenje.
Čini se da neće biti ništa lakše u budućnosti.
Duško: Danas se igra atomski vaterpolo u odnosu na ono što sam ja igrao pre 10-12 godina, kad sam počeo u reprezentaciji. Danas se igrači mnogo više iscrpljuju, a fizička priprema se mnogo traži u današnjem vaterpolu. Mi jesmo malo starija ekipa jer smo dugo na okupu i mnogo nam je teže da igramo s mlađim ekipama, u tom fizičkom smislu. S druge strane smo mnogo iskusniji i tehnički potkovaniji, ali uvek je problem forma koja treba da se dostigne posle veoma teških sezona za svakog od nas.
Za razliku od brata, Gojko, ti si finale gledao s klupe. Da li ti je došlo da iskočiš iz kože?

Gojko: Dosta puta smo se i Mitrović i ja zamenili na golu i uspostavili smo odnos da podržavamo jedan drugog. Normalno je da, kad sam na klupi, moram da ostanem smiren kao i kad sam u igri, da posmatram situaciju hladnije glave i da vidim situacije koje drugi ne vide.
Da li ste se konsultovali pre peteraca?
Gojko: Nismo ništa specijalno razgovarali, mi to uglavnom radimo pre utakmice.

Milan Rašević

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: