SMATRALI SU GA ČUDAKOM, A ON JE BIO VELIČANSTVEN: Zvali su ga ČOVEK SA ŠTOPERICOM, a jedini protivnik bilo mu je vreme! Ćutljiv i povučen svoju veličinu pokazivao je na atletskoj stazi (VIDEO)
Na današnji dan 1973. godine preminuo je Pavo Nurmi, jedan od najboljih svetskih atletičara.
Pavo Nurmi je finski atletičar koji je ostao poznat u istoriji sporta kao „leteći Finac” i najveći dugoprugaš svih vremena.
Od 1922. do 1931. Pavo Nurmi poboljšao je sve svetske rekorde na stazama od 1.500 do 20.000 metara - ukupno je 25 puta rušio svetske rekorde!
Bio je specifična ličnost, ćutljiv, povučen, ničim se nije previše isticao osim svojom veličinom na atletskoj stazi. Trenirao je trčeći sam, a zvali su ga „čovek sa štopericom”, jer je, i na treninzima i na trci, njegov glavni protivnik najčešće bilo vreme.
Rođen u Turku, u Finskoj, Nurmi je tokom dvadesetih godina 20. veka zajedno sa svojim sunarodnicima Hanesom Kolemainenom i Vileom Ritolom stvorio nepobedivu grupu koja je dominirala srednje i dugoprugaškim atletskim takmičenjima u sklopu Olimpijskih igara 1920, 1924. i 1928. godine, pobeđujući i deklasirajući neverovatnom superiornošću čitavu tadašnju međunarodnu konkurenciju.
Na Olimpijskim igrama 1920. u Antverpenu, 1924. u Parizu i 1928. u Amsterdamu Pavo Nurmi je osvojio ukupno devet zlatnih i tri srebrne olimpijske medalje.
Podvig koji je obeležio njegovu karijeru i ušao u olimpijsku legendu postignut je na Igrama u Parizu, kad je osvojio pet zlatnih medalja, a kruna tih Igara su njegove antologijske pobede, 10. jula 1924. godine, na 1500 i 5000 m, koje je ostvario (izvori se tu razlikuju) u razmaku od, negdje stoji 30-ak, negdje 50, ali nikako više od 90 minuta.
Nameravao je da se takmiči na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. godine, i to u maratonu ali je odlukom nadležnih instanci MOK-a, u skladu s onovremenim krutim amaterskim načelima, bio doživotno diskvalifikovan jer je ustanovljeno da je 1925. godine, za 55 nastupa u dvoranama širom Amerike, naplatio više od 250.000 dolara, za ono vreme basnoslovan novac.
Uoči Olimpijskih igara u Helsinkiju, 1952. godine Međunarodni olimpijski komitet rehabilitovao je Nurmija, a Finci su mu dodelili čast da zapali olimpijski plamen.
Kad je umro 1973. godine, u Helsinkiju je ovom, možda najpoznatijem Fincu u istoriji, priređen pogreb sa svim državnim počastima. Njegov spomenik se nalazi pred Olimpijskim stadionom u Helsinkiju.
kurir.rs / Wikipedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!