IVANA ŠPANOVIĆ ZA LENU: Porazi su me činili boljom i jačom!
Slavna atletičarka naučila je da se nosi i s povredama i porazima. Nova tetovaža, zlatni "folksvagen" sa njenim potpisom, ljubav i podrška porodice i partnera, samodisciplina i posvećenost pomoći će joj da se vrati na teren u punom sjaju
Ljubiteljima atletike, sporta uopšte, najteže pada kada njihov favorit mora da se povuče sa takmičenja zbog povrede. To se dogodilo najboljoj srpskoj atletičarki Ivani Španović, nacionalnoj ljubimici, koja nije mogla da ode u Berlin i brani svoju evropsku zlatnu medalju u skoku udalj. Ali, ona ima već tri evropska zlata, zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u dvorani i bronzu na Olimpijskim igrama u Riju, dovoljno da bude upisana kao jedna od najboljih svih vremena. I njene srebrne medalje značile bi uspeh za Srbiju. Crnokosa lepotica našeg sporta trenutno se oporavlja, a svojim obožavaocima poručila je: "Do sledeće sezone."
Vaši roditelji Vesna i Ljubiša takođe su ljubitelji sporta. Da li su oni uticali da postanete sportistkinja i kako su vas vaspitavali?
- Stariji brat i ja smo od njih nasledili taj sportski gen i ljubav prema sportu generalno. Imali smo svu slobodu u odabiru sporta kojim ćemo se baviti i njihovu maksimalnu podršku. Inicijator mojih prvih atletskih koraka svakako je bila činjenica da mi je majka bila atletičarka i želela sam da zakoračim u taj svet, ne sluteći sasvim da će to biti moja najveća ljubav i nešto čemu ću se u potpunosti posvetiti evo već punih 20 godina.
SASVIM OBIČAN ŽIVOT
Završili ste srednju poljoprivrednu školu. Mislite li da će vam ono što ste tamo naučili koristiti, uprkos tome što se bavite sportom?
- Završila sam smer pejzažne arhitekture. Želela sam da nastavim sa tim i na fakultetu, ali bilo je nemoguće uskladiti redovne školske sa sportskim obavezama, pa sam se opredelila za privatan fakultet. Bilo je to lepo vreme koje sam provela u Zrenjaninu, sačuvavši sve ono što mi je važno i blisko.
Da li su vaši najveći sportski uspesi i najveće životne radosti?
- Nijedan uspeh ne bi bio dovoljno veliki i značajan ukoliko ne bih imala sa kim da ga podelim. Svakako su ti trenuci sreće oni koji me inspirišu za svaki naredni izazov i nešto što ne mogu da uporedim ni sa jednim drugim, ali pre svega i uvek najviše me usrećuju trenuci provedeni sa ljudima koje volim.
Šta vas usreći van sporta?
- Sasvim običan život. Moja porodica, prijatelji, kućni ljubimci, putovanja...
NIŠTA NIJE ŽRTVOVANO
Koji teški trenutak pamtite? Šta ne možete da zaboravite što vam je teško palo?
- Život čine usponi i padovi. Na svim poljima. Najteži trenuci koje sam delila sa ljudima koji prate moju karijeru definitivno su bili oni vezani za povrede. Porazi i pobede nešto su što bi obeležilo samo to jedno takmičenje koje se završilo i nisam dozvoljavala da me pobede ponesu, niti sam poraz prihvatala kao nešto više od samo lošeg dana jer su me upravo ti porazi sutra činili boljom i jačom. Sport me je naučio samodisciplini, spoznaji visina zacrtanih ciljeva, i da poštujući protivnike od sebe zahtevam uvek najviše.
Šta može da vas izbaci iz takta?
- Nepravda.
Da li vrhunski sportisti poput vas moraju da vode vrhunski zdrav život? Šta sve morate da radite i čega da se odreknete da biste bili u formi?
- Ne mislim da žrtvujem bilo šta jer imam jasno zacrtane prioritete. Uživam u svakom danu i trudim se da budem najbolja što mogu, na treningu, takmičenju i u svakodnevnim stvarima koje su ključne da onda kada je potrebno, budem na najvišem mogućem psihofizičkom nivou.
LJUBAV KAO OSLONAC
Povreda Ahilove tetive sprečila vas je da se takmičite na Evropskom prvenstvu u Berlinu. Nije vam bilo lako. Kakvi su to mehanizmi koji u takvim trenucima čine da podignete glavu gore i krenete dalje?
- To su stvari koje su neizbežne u sportu i, iako su strašne, pronađete način da ih prevaziđete. Okružena sam ljudima koje volim i kojima verujem, i uz njih ne postoji stvar koju ne mogu da rešim. Sve prođe i, znajući to, trudim se da se što pre okrenem onome što me čeka.
Mladim olimpijcima koji se spremaju za Argentinu rekli ste da prečica do uspeha ne postoji. Šta to zapravo znači?
- Znači da je jedini način da uspete - da date sve od sebe. Ne treba da se trude da ispune tuđa očekivanja, nego da grade sebe kao ličnost koja će svesno raditi određene stvari i donositi odluke na koje može da bude ponosna. Smatram da je veoma važno da budu svesni sebe na putu ka cilju.
Koliko vaša stabilna višegodišnja veza sa Vladimirom Kumrićem utiče na to da možete da se posvetite sportu do kraja? Odnosno, može li ljubav da utiče na ono čime se bavite?
- Stabilnost i poverenje u svakoj vrsti veze veoma su važni. Ponosna sam na sve ono što mi jesmo, svih ovih godina. Bio je moj oslonac i motivacija u mnogim ključnim trenucima u mojoj karijeri i neko na koga se ugledam i na koga sam ponosna.
BRAT MI NIJE DAO DA ODUSTANEM
Kakav odnos imate sa starijim bratom Nemanjom? Jeste li bili mala sestra koju je brat štitio?
- Srećna sam što imam starijeg brata koji je uvek bio moj zaštitnik. Uvek i u svemu smo bili ravnopravni i on je neko na koga sam veoma ponosna. Pored roditelja, bio mi je velika podrška u trenucima kada bih se prepustila slabostima i nikada mi nije dozvoljavao da razmišljam negativno i pomislim da odustanem od nečega. I sam je bio sportista, tako da razume svaki napor, sumnju i teške trenutke i zna kako da me ohrabri.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragana Udovičić)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva