Rašid Šemsedinović jedan je od najboljih hokejaša sa ovih prostora svih vremena.

U prilog tome možda najbolje govori činjenica da je čak 31 godinu bio aktivan igrač. Legendarni golman svoju bogatu hokejašku karijeru započeo je 1957. godine, a klizaljke o klin okačio je 1988. Potom je još 30 godina radio kao trener, pa je tako više od šest decenija bio aktivni učesnik hokejaških zbivanja.

Nedavno se našao u novoj ulozi. Na U20 Svetskom prvenstvu Druge divizije B grupa u ime SHLS bio je supervizor naše reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju. Kao pedatni hroničar popularni Čika Rale nas podseća da je posle 20 godina i SP kome je Novi Sad bio domaćin, a on selektor našeg tima, ovo prvo zlato za naše mlade hokejaše.

- Selekcija Srbije je bila superiorna na ovom šampionatu, a protivnici nam nisu bili dorasli. Apsolutno zasluženo smo osvojili prvo mesto. Kada se napravi ovako dobar rezultat ono što nije bilo dobro u igri tima se obično zaboravlja. Moj posao je bio da sve pažljivo analiziram, da ukažem na neke propuste kako nam se u budućnosti ne bi ponavljali, pa je tako važno istaći da je efikasnost morala biti na višem nivou. U pet utakmica smo imali oko 200 šuteva, postigli smo 26 golova što je malo i to je moja osnovna zamerka. Ono što takođe mora da se poboljša je i igra "5 na 4" i igra "5 na 3" - naglašava Šemsedinović i dodaje:

- Bitno je istaći da su momci od prvog trentka shvatali da imaju ulogu favorita i sa tim su se dobro nosili. Ono što posebno treba istaći je činjenica da je ova ekpa stvarana tri godine i na ovom primeru se najbolje vidi koliko je važan kontinuitet u radu. Jer, prethodne dve godine smo imali kvalitetniji sastav od ovog, ali nije osvojeno prvo mesto. Morali smo da sačekamo 20 godina da bi selekcija do 20 godina osvojila prvo mesto. Pamtim to dobro, jer sam bio trener te reprezentacije. Ponsam sam na onu, ali i na ovu generaciju posebno, jer uslovi u kojima se nalazi naš hokej nisu na zavidnom nivou i zato je ovaj rezultat toliko vredan i još više dobija na značaju.

Čika Rale ističe da bi 2019. godina mogla biti protkana uspesima:

- Uskoro se u Beogradu održava U18 Svetsko prvenstvo, a u aprilu i šampionat za seniore. Postoje šanse da i juniori i seniori osvoje prvo mesto. Ne treba podceniti protivnike koji će igrati u grupi s nama, ali mislim da imamo kvalitet za željeni rezultat. Nadam se i verujem da će nekolicina igrača iz selekcije U20 biti u sastavu seniorske reprezentacije, jer su to oni i zaslužili - kratko zastaje Šemsedinović i pravi malu digresiju:

- Važno je napomenuti da je dolaskom novog predsednika Saveza Marka Milovanovića napravljen veliki pomak u vođenju nacionalnih selekcija. Igrači koji su selektirani u nacionalni tim se dobro tretiraju, postoji odnos međusobnog poverenja, obezbeđuju se adekvatne pripreme koje su predsulov za dobar rezultat.

Sa Čika Raletom smo i evocirali uspomena na prošla vremena u kojima ostavio neizbrisiv trag noseći dresove Avale, OHK Beograda, Partizana, Crvene zvezde, Vojvodine i reprezentacije nekadašnje Jugoslavije. U karijeri je ukupno odigrao 305 utakmica u klupskoj konkurenciji, a u dresu sa državnim grbom nastupao je 53 puta. Bio je učesnik tri svetska prvenstva B grupe, predolimpijskog turnira u Saporu 1981. godine i Olimpijskih igara u Insbruku 1964.

- Najveći uspeh i san svakog sportiste je da učestvuje na Olimpijskim igrama. Te 1964. godine su uz mene taj san od hokejaša iz Srbije dosanjali i Aleksandar Anđelić, Mirko Holbus i Miroljub Đorđević - priseća se Šemsedinović i nastavlja:

- To je za mene bilo neverovatno iskustvo. Prvi put sam video izbliza hokejaše SSSR-a, Kanade, Amerike, Čeholovačke.. U Olimpijskom selu gde su svi sportisti bili smešteni, video sam nešto što me je tada veoma iznenadilo. Sovjetska reprezentacija, iako je imala meč u 10 sati ujutro, imala je prepodnevni suvi trening u olimpijskom selu i to na velikoj hladnoći. U to vreme to je za mene bilo nezamislivo. Imao sam i tu čast da u kvalifikacijama nastupim protiv Kanade što je bio nestvaran doživljaj. Čak sam dobio i golmanske klizaljke od čuvenog kanadskog golmana Sepa Martina. Moje klizaljke su pukle na jednoj utakmici i on mi je poklonio svoje. To učešeće na Olimpjskim igrama ostaće mi u večnom sećanju, jer je to događaj koji se ne može ni sa čim uporediti.

Čika Rale se seća da je bio kandidat i za učešće na OI 1968, u Grenoblu. Bio je na završnim pripremama, ali kao povratnik iz JNA nije uspeo da se izbori za mesto u timu.

Listajući pažljivo ručno izrađene almanahe, dominiraju novinski natpisi u kojima se hvale golmanske bravure Šemsedinovića kao najboljji podsednik na blistavu karijeru. U oči upada crno-bela fotografija reprezentativaca nekadašnje Jugoslavije sa Titom:

- Bilo je to tokom Svetskog prvenstva B grupe u Zagrebu. Bio je to grandiozan događaj. Tito nam je bio u poseti, a na kraju smo osvojili treće mesto i opšta je ocena bila da sam bio najzaslužniji za taj uspeh.

Koliku je popularnost hokej nekada uživao na ovim prostorima govori i podatak da su o bravurama Šemsedinovića na golu pisane i pesme: "Rale majstor sa ploče ledene, za protivničke navale tvrđi je od stene".

Koliki je ugled uživao Rašid Šemsedinović kazuje i to da mu je beogradska SOFKA dodelia stan na Novom Beogradu, i da je jedini hokejaš kome je pripala ta čast. Kada ga upitate koja utakmica mu je bila najbolja u karijeri nema dilemu:

- Verovatno sam najbolji meč odigrao u dresu Partizana davne 1968. godine protiv Olimpije. Vratio sam se iz vojske, a iz Jesenica su u Olimpiju prešla četiri fenomenalna igrača. Za taj transfer su dobili po automobil, što je u ono vreme bilo nezamislivo. Ta ekipa Olimpije je bila mnogo jaka, prozvali su je Super tim.

Međutim, na Tašmajadanu smo uspeli da ih pobedimo sa 3:2, a sutradan je u novinama osvanuo naslov "Šemsedinović zaustavio Super tim".

Čika Rale je bio vrstan sportista. Igrao je fudbal u Palilulcu, posedovao je i trenersku licencu Fudbalskog saveza Jugoslavije, bio je odličan stonoteniser i odbojakaš. Zanimljivo je istaći i da je njegov rođeni brat Buca takođe bio hokejaš, važio za igrača sa najjačim šutem. Tradiciju je nastavio sin Boris koji je igrao beka i nastupao za U18, U20 i seniorsku reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije.

Na pitanje šta ga je toliko dugo godina zadržalo u hokeju, Šemsedinović kaže:

- Kada sam počeo da se bavim hokejom davne 1957. godine sebi sam dao zadatak da moram da uspem u tom sportu, da ne budem epizodista. Zato sam ceo život posvetio sportu. Uporedo sam bio zaposlen u državnim firmama i kroz karijeru sam možda propustio tri ili četiri treninga. A, tebalo je samo izdržati zimu na Tašmajdanu. Trenirao sam tri puta dnevno, bilo je i individualnih treninga, a imao sam sreću da je sa monom radio poljski trener Peter Zenon koji je možda i najzaslužniji za moj karijeru. Zaista divan čovek, koji je sagledao moje kvalitete i maksimalno se angažovao da postanem dobar golman - zaključio je Šemsedinović.


Kurir sport / Hockeyserbia.com