PROŠLI SMO PAKAO! MOM SINU SU LEKARI JEDVA SPASLI BUBREG, A SADA JE TREĆI U EVROPI! Otac Strahinje Jovančevića za Kurir: Rekao sam tada sebi, da ne mora ni da se bavi sportom, jer je život najvažniji...
Svi smo se molili za Strahinju, pa i po cenu da napusti sport, samo da ostane živ. Obilazili smo klinike, išli čak i u inostranstvo, na kraju se sve dobro završilo, otkrio je u ispovesti za Kurir otac mladog atletičara
Strahinja Jovančević dosanjao je svoj dečački sin, tako što je stigao do bronzane medalje na EP u Škotskoj u atletici. Momak iz Zemuna priredio je lepo iznenađenje srpskoj javnosti, a njegov otac Milorad, i sam nekada uspešan atletičar, za Kurir otkriva sa kakvim je sve izazovima morao da se nosi Strahinja da bi stigao do pobedničkog postolja na velikom takmičenju.
Milorad Jovančević trenira svog sina od detinjstva. Zajedno su prošli mnogo toga. Koliko je uspeh Strahinje Jovančevića na EP u Glazgovu veliki, možda najbolje pokazuje očeva ispovest, jer do pre samo dve godine mladi atletičar bio vrlo blizu da kaže zbogom sportu.
- Imao je Strahinja jednu tešku epizodu, kada je morao da operiše bubreg. Otišao je na redovni pregled i savesni lekar je tu otkrio promene na bubregu. Drastična veličina jednog u odnosu na drugi bubreg, 75 na 25. To smo saznali u maju 2017. i cela porodica je bila u haosu, supruga koja je lekar, Strahinjin brat, ja - počeo je priču Milorad Jovančević i nastavio:
- Rekao sam tada sebi, da ne mora ni da se bavi sportom, jer je život najvažniji. Obilazili smo klinike, išli čak i u inostranstvo. Na kraju smo opet došli kući do jednog sjajnog lekara Đorđevića na Institutu za majku i dete. I on je operisao Strahinju 28. septembra. Dogodilo mu se da se prekine krvni sud, umota se ureter i došlo je do smanjenja protoka i funkcije bubrega. To je bila dijagnoza. Profesor je obavio komplikovanu, ali uspešnu operaciju koja je trajala dva sata.
Potom je usedila rehabilitacija, a Strahinja je želeo da se vrati atletici.
- Posle toga su usledila tri meseca pauze. Mislio sam da je Strahinja izgubljen za atletiku, jer je totalno atrofirao.
Milorad opisuje kako je Strahinja počeo da trenirati atletiku.
- Pošto sam bio reprezentativac u skoku udalj i član čuvene generacije Aleksandra Marinkovića, bilo je normalno da Strahinja bude uz mene od malih nogu. Međutim, voleo je fudbal, pa je paralelno sa atletikom trenirao i fudbal.
Ipak, saveti oca usmerili su Strahinju ka atletici.
- Uvek sam insistirao na školi, jer ne znate šta može da se desi. Da li će biti povreda... Prošao sam sve to. Morao je da se odluči, da li vanredno, ili redovno školovanje. Strahinja je izabrao i sada je pri kraju da završi Ekonomski fakultet. Ostala su mu još četiri ispita.
Strahinja Jovančević ima velike ambicije u naredne dve godine.
- U septembru 2019. imamo Svetsko prvenstvo u Dohi. To nam je sada sledeći cilj. Norma je izuzetno visoka, iznosi 8,17 metara. Zaista se nadam da možemo otići i na Olimpijske igre 2020. godine - zaključio je Milorad Jovančević.
Kurir sport/A. Radonić
Foto Kurir/A. Radonić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"