Svaki lekar kod koga sam bio mi je kazao da nikad više neću biti na ovom nivou, a eto mene, radim to, a mislim i da je ovo svedočanstvo da je malo ljudske volje ponekad veće čak i od nauke", rekao je Čavić

Reprezentativac Srbije u plivanju Milorad Čavić želi da na Olimpijskim igrama u Londonu ne samo postigne dobar rezultat i da se još jednom oproba u duelu sa Majklom Felpsom, već i da dokaže svima koji su sumnjali u njega da nisu u pravu.

Svim lekarima koji su mu rekli da će mu operacija ledja okončati karijeru, kao i prijateljima i članovima porodice koji su ga molili da još jednom razmisli pre operacije diskus-hernije, jula 2010.

"Ulazim u istoriju uprkos lošim šansama, a to mi mnogo znači. Svaki lekar kod koga sam bio mi je kazao da nikad više neću biti na ovom nivou, a eto mene, radim to, a mislim i da je ovo svedočanstvo da je malo ljudske volje ponekad veće čak i od nauke", rekao je Čavić u intervjuu američkoj agenciji Asosijejted Pres.

Čavić je u Pekingu 2008. izgubio od Felpsa za stotinku, a onda je i u dugo očekivanom revanšu, na Svetskom prvenstvu 2009. takodje poražen na 100 metara prsno. Kao da svi ovi porazi nisu bili dovljni da slome Čavićevu volju, bol u ledjima je postao tako jak u prvim mesecima 2010. da mu je često trebala pomoć samo da ustane iz kreveta. Nije mogao ni da zaveže pertle, niti da obriše noge posle tuširanja ili plivanja. Jedina preostala opcija tada bila mu je operacija uz pet meseci mirovanja.

Tačno godinu dana posle operacije, Čavić na mitingu u Šangaju nije uspeo da dodje ni do polufinala. Ovaj Srbin rodjen u Kaliforniji je u poslednjih godinu dana polako vraćao formu.

"Stalno sam na terapiji. Ne mogu da radim bez dve masaže nedeljno. Jako je enperijatno posle jakog treninga, tako da moram da idem na masaže samo da bih se oporavio. Ali, sada mogu da radim na način na koji nisam mogao u prošlosti. To je definitivno ogromna prednost. Nije mi žao što sam išao na operaciju", rekao je Čavić.

"Za prošle Olimpijske igre sam imao tri treninga, a onda bih preskočio jedan ili dva. Nisam imao nikakav kontinuitet jer mi ledja to nisu dozvoljavala. To je sada prošlost", dodao je on.

Čavić je pokazao da se vratio u formu u maju, kada je pobedio na Evropskom prvenstvu na 100 metara delfin.

"Bio sam i pre evropski šampion, ali nisam ništa radio dve godine, tako da mi ta titula nije toliko važna koliko je dokaz i nada da se može vratiti posle takve operacije. Na očigled svih mojih kritičara - moje porodice, prijatelja, čak i lekara koji su govorili da se nikad neću vratiti", rekao je Čavić.

To nije jedina rizična odluka koju je ovaj 28-godišnjak doneo, pošto je ove godine promenio trenera, i to samo četiri meseca pre Igara. Čavić je napustio Italijana Andrea Di Nina i vratio se Majku Botomu, sa kojim je plivao na Univerzitetu Mičigen.

"Andrea je stvarno dobar čovek i bio je uz mene u najtežim trenucima tokom poslednje tri godine. Bio je u Minhenu i posetio me odmah posle operacije. Učinio je sve što može da mi pomogne kada smo radili zajedno, ali istina je da je naš odnos bio kao jako, jako loš brak", opisao je Čavić.

"Nismo, jednostavno, neke stvari videli na isti način. Nije mi se svidjalo kako trenira. Njemu se nije svidelo kako plivam. Mrzeo sam da dolazim na treninge i mrzeo sam da radim sa njim. Došao sam do tačke kada nisam to više hteo. Odlučio sam da je najbolje da reagujem u tom trenutku jer nisam verovao da sa njim mogu da budem uspešan u poslednjoj fazi Olimpijskih igara", rekao je Čavić.

On je Botoma nazvao "zapanjujućim majstorom tehnike".

"Ustajanje ujutro mi nikad nije bilo problem od kada sam prešao kod Majka i stvarno osećam da sam se preporodio od kada sam mu se vratio. Osećam da će mi Majk pomoći ako budem imao šansu da uradim nešto na Igrama. On će biti čovek koji će mi pomoći da ostvarim svoje ciljeve", rekao je Čavić.

Felps je ove godine postizao znatno bolje rezultate od Čavića, koji je priznao da je izgubio brzinu, ali da mu je aerobna kondicija bolja. Felps je u Pekingu pobedio zato što se odlučio na još jedan mali zamah i jače je udario u elektronsku tablu, dok je Čavić zid samo dirnuo vrhovima prstiju. Tu grešku više nikad neće ponoviti.

"Treba ga napasti. Ne vodiš ljubav sa zidom, nego ga napadneš", rekao je Čavić.

On je istakao da ne želi da se vraća na trku iz 2008, iako su rezultati izazvali proteste u Srbiji.

"To ćemo ostaviti u prošlosti. Nemam nikakvih problema sa svojom prošlošću, nemam loša osećanja prema Majklu i nikad ih nisam imao", rekao je Čavić.

Obojica plivača nameravaju da se povuku posle Igara u Londonu.

"U ovom trenutku nemam više motivacije. Sve je sada posvećeno Olimpijskim igrama, a osvajanje olimpijske medalje bi bio savršen kraj moje karijere", rekao je Čavić.

"Ako ne osvojim medalju, samo se nadam da ću osetiti taj unutrašnji mir kad dodirnem zid, da znam da sam dao sve što sam imao. Nisam više klinac. Spreman sam da odem čim se Igre završe", dodao je on.

Budućnost mu je isplanirana.

"Kandidat sam za sportsku komisiju MOK-a. Nadam se da ću biti izabran, a to će biti korak ka onome u šta se nadam da ću jednom ući - sportsku politiku", rekao je Čavić.

Njegova trka je 3. avgusta i to je jedina pojedinačna disciplina u kojoj će učestvovati.