Narandžić i Mesner sami platili put na Igre

Olimpijske igre u Los Anđelesu održane su 1932. godine u vreme velike ekonomske krize i to se u velikoj meri odrazilo na broj učesnika jubilarne 10.najznačajnije svetske sportske manifestacije.

Na takmičenju u Los Anđelesu nastupilo je samo 1.332 olimpijca, odnosno upola manje nego u Amsterdamu četiri godine ranije. Na izuzetno mali broj takmičara na Igrama uticala je i geografska izolovanost Kalifornije, što je tada bila velika prepreka.

Velika ekonomska kriza nije se, međutim, odrazila na poslovanje organizatora Igara. Iako nikada nije objavljen zvaničan finansijski bilans Olimpijskih igara u Los Anđelesu, američki novinari tvrde da su 10. Igre donele profit od million dolara.

Organizatori su izgradili posebno Olimpijsko selo, sa 550 dvosobnih kućica, u kom su bili smešteni svi muški sportisti, dok su takmičarke boravile u hotelu Čepmen park.Manji broj sportista nije uticao na kvalitet takmičenja, pa je u Los Anđelesu oboreno, čak, 18 svetskoh rekorda, što se ni na jednim prethodnim Igrama nije dogodilo.

Plivačka takmičenje protekla su u neveratnoj dominaciji Japanaca u muškoj konkurenciji. Plivači iz te zemlje, predvođeni Jasušijem Mizajakijem, osvojili su čak pet od šest mogućih zlatnih medalja. Potpuni uspeh Japanaca sprečio je Amerikanac Baster Kreb, pobedom u trci na 400 metara slobodno. Osim pet zlatnih, japanski plivači osvojili su i četri srebrne i dve bronzane medalje.U ženskom plivačkom programu dominirale su Amerikanke, koje su osvojile četiri od pet mogućih zlatnih odličja. Najuspešnija je bila Helen Medison, koja je pobedila u trkama na 100 i 400 metara slobodno i štafeti 4x100 metara.

U atletskim disciplinama ponovo su Amerkanci bili najuspešniji, a na Igrama u Los Anđelesu zaustavljena je dominacija Finaca na dugim stazama. Od finskih trkača samo je Lauri Letinen uspeo da osvoji zlato u trci na 5.000 metara.

Finska ekspedicija bila je značajno oslabljena, pošto je Pavau Nurmiju, najuspešnijem atletskom olimpijcu svih vremena - osvajaču devet zlatnih i tri srebne medalje, zabranjeno da sa takmiči. Nurmi je bio nepoželjan na Igrama, zato što je narušio načeloamaterizma, koje je promovisao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i takmičio se za novac u brojnim egzibicionim trkama.

Amerikanac Edi Tolan na pobedničkom postolju u trkama na 100 i 200 metara nasledio je Kanađanina Persija Vilijamsa, a najuspešnija u ženskoj konkurenciji bila je Mildred Bejb Didrikson, olimpijska šampionka na 80 metara prepone i bacanju koplja ivicešampionka u skoku u vis.

Junak Igara u Stokholmu, Amerikanac Džim Torp, kome je MOK zbog profesionalnog bavljenja bejzbolom oduzeo zlatne medalje u modernom petoboju i desetoboju, na Igrama u Los Anđelesu zarađivao je novac kao sportski izveštač najuticajnijih američkih medija.

Jugoslavija je imala predstavnika u Los Anđelesu, iako je nacionalni olimpijski komitet zbog velike ekonomske krize odbio da finansira učešće bilo kog takmičara na najvažnijoj svetskoj sportskoj manifestaciji. Međutim, zubar iz Zagreba Veljko Narandžić i profesor iz Zemuna Vilim Mesner odlučili su da o svom trošku otputuju u Los Anđeles, a za učešće na Igrama prijavio ih je jugoslovenski konzul u San Francisku Milivoje Naumović.

Narandžić se na Igrama nadmetao u bacanju koplja i zauzeo je pretposlednje mesto u kvalifikacijama, dok se Mesner povredio uoči takmičenja, pa se nije ni našao na spisku učesnika Igara. Iako su mu Narančić i Mesner sačuvali kontinuitet učešća na najvažnijoj sportskoj manifestaciji, JOK je uputio protest MOK-u zato što im je dozvolio da se prijave za takmičenje, pa se tada prvi čovek svetskog olimpizma Anri de Baje Latur na sednici u Beču sledeće godine javno izvinio predsedniku JOK-a Stefanu Hadžiju.