Dvadesetdevetogodišnji Luka Janković iz Vrnjačke Banje za samo godinu dana, samostalno trenirajući, bez trenera i sponzora, osvojio je sedam zlatnih medalja u jednoj od najtežih sportskih disciplina - triatlonu, koji podrazumeva plivanje, biciklizam i trčanje.

- Pre triatlona, trenirao sam nekoliko sportova, a onda sam na Internetu našao trening plan - kako se spremiti za triatlon za osam nedelja i osvojio prvu zlatnu medalju, u avgustu prošle godine na 4. Vlasinskom triatlonu samoprevazilaženja, kaže Luka Janković, inače apsolvent arhitekture na Univerzitetu u Nišu.

Janković je od tada pa do danas, za dvanaest meseci, uz skromnu opremu i ishranu, uspeo da osvoji ukupno devet medalja - sedam zlatnih odličja na domaćim i međunarodnim takmičenjima, jednu srebrnu medalju na Prvenstvu Srbije - 9. Pančevačkom akvatlonu i bronzanu na Balkanskom šampionatu, održanom u Istanbulu početkom ovog meseca.

- Trka u kojoj sam učestvovao u Turskoj imala je 340 takmičara i na njoj sam popravio lični rekord u sprint triatlonu. Na plivanju sam imao bliski susret sa jatom meduza, što me je značajno poremetilo u nastavku. Što se bicikle tiče, bio sam na čelu kolone najveći deo trke, ali kako nisam uspeo da sačuvam svežinu u nogama i ispratim tempo vodeća dva takmičara na trčanju, u Srbiju sam doneo bronzano odličje, priča Janković.

luka-jankovic-2.jpg
Privatna Arhiva 

Janković je, inače, rođen u Kraljevu, a odrastao je u Vrnjačkoj Banji. Ima licencu Kluba ekstremnih sportova iz Kragujevca, ali nema uslova za smeštaj u tom gradu. Životni mu je san da u ovom sportu učestvuje na Olimpijadi 2024. godine.

Ipak, kako ističe, zabrinut je da bi nedostatak opreme i novca, zato što sve radi sam i bez sponzorstva, mogao da ga spreči da nastupa na daljim takmičenjima.

- Najveća podrška mi je moja porodica, naročito majka, koja jedina radi i ima 36.000 dinara primanja mesečno od kojih se odbija refinansirajući kredit koji je podigla prošle godine da bi mi pružila šansu da ostvarim svoju viziju. Deo opreme sam kupio, deo sam pozajmio, a deo opreme za takmičenja mi nedostaje. Osim toga, velika stavka je moja ishrana, kao i novac koji mi je potreban za učešće na takmičenjima širom Srbije, a u 2020. godini, nadam se, i u Evropi.

J. S.