Marija Anđelković će biti odgovorna za ženski fudbal, Natalija Miličić-Matić je jedini stranac koji će raditi doping kontrolu konja Jelena Oblaković-Babić, Đorđe Ćurčić i Siniša Vujić, nemaju precizirane oblasti, a ja sam na rukometu i košarci kaže doktor Nenad Dikić

Srbija će na Olimpijskim igrama u Londonu imati šestoro lekara koji će se baviti testiranjem na zabranjene supstance, od kojih će neki imati istaknute pozicije.

Direktor Antidoping agencije Srbije Nenad Dikić rekao je u intervjuu agenciji Beta da će veterinarka iz Beograda biti jedini strani lekar koji će raditi doping kontrolu konja.

"Marija Anđelković će biti kompletno odgovorna za ženski fudbal, što nam je posebna čast, a Natalija Miličić-Matić će biti jedini stranac koji će raditi doping kontrolu konja. To je veoma značajno, jer je taj sport posebno tretiran u Engleskoj zbog učešća kraljevske porodice u njemu i prilično je zatvorenog sistema", rekao je doktor Dikić.

"Ja ću raditi košarku i rukomet, a imamo još troje doktora (Jelena Oblaković-Babić, Đorđe Ćurčić i Siniša Vujić) kojima nije tačno definisano šta će raditi. Dijapazon sportova je širok, od badmintona do jedrenja i dobro je što će sticati iskustvo u sportovima koje nismo imali prilike ovde (u Srbiji) da radimo", dodao je on.

Dikić je kazao da u Antidoping timu smatraju da su srpski sportisti dobro pripremljeni za Igre u Londonu.

"Mislimo da su naši sportisti, što se tiče trenažnog procesa, pripremljeni. Očekujem da osvoje te dve medalje koje su Srbiji potrebne da dođe do ukupno 100 na Olimpijskim igrama", rekao je on.

Kao potpredsednik medicinskog saveta Evropske košarkaške federacije (FIBA Evropa), Dikić je kazao da je "urbana legenda" da američki košarkaši koriste doping više od ostalih.

"Od 2000. godine američki i evropski košarkaši se testiraju na isti način. Oni znaju da kada dovedu ekipu u Evropu, biće testirani pod istim uslovima, bez izuzetaka. Biće kontrolisani isto kao naši igrači i ako bude problema sankcije će biti primerene", rekao je Dikić.

On je, međutim, istakao da je korišćenje marihuane veliki problem u košarci.

"Imali smo ove godine rad na Evropskom koledžu sportskih nauka gde smo pokazali da najveći broj, do 70 odsto, doping slučajeva u košarci potiče od marihuane. To je problem na koji neko mora da odgovori", kazao je Dikić.

"Košarkaši kao akademski građani smatraju da imaju pravo da se posle utakmice opuste, pa često koriste marihuanu. Ona je na listi zabranjenih supstanci samo na takmičenjima, međutim, marihuana metaboliti ostaju u telu do tri nedelje i igrač koji ju je koristio neminovno na sledećoj utakmici bude pozitivan", dodao je doktor.

Dikić je kazao da ne zna kako će se taj problem rešiti, ali da je činjenica da predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog "ne želi da pomisli da se marihuana skine sa liste i da se lik sportiste vezuje za marihuanu".

"(Američki plivač Majkl) Felps je bio kažnjen disciplinski zato što je pušio marihuanu. Nije se dopingovao, već ga je novinar video na jednoj žurci i on je bio kažnjen", istakao je Dikić.

On je rekao da je u fudbalu manji problem sa korišćenjem droge.

"Retki su slučajevi da se igrači 'navuku' na kokain, ali do toga dolazi zato što imaju puno para. Jedan od poslednjih velikih slučajeva je bio (Rumun Adrijan) Mutu. Vrhunski fudbal nema više od 0,2 odsto dopinga i to su uglavnom greške doktora ili igrača... Nešto se uzelo, nije se proverilo i onda su bili pozitivni. Ti momci, jednostavno, ne razmišljaju o dopingu zato što jako puno vrede i na taj način bi ugrožili sebe, porodicu, tim...", istakao je Dikić.

Direktor Antidoping agencije Srbije kazao je da je od osnivanja te organizacije 2005. godine urađeno više od 4.000 doping kontrola, u kojima je bilo 63 doping pozitivnih sportista.

"Možda nije objektivno da ja govorim o tome, ali mi smo lideri u regionu. Mi smo ti koji su učili praktično sve iz bivše Jugoslavije, pa i šire, da rade doping kontrolu...Broj doping kontrola uvek zavisi od para", kazao je Dikić.

On je dodao da je pre dve godine bilo 20 dopingovanih sportista u Srbiji, a 2012. - tri.

"To je u velikoj meri bila posledica neznanja koje mi pokušavamo da ispravimo edukacijom. Imamo besplatne seminare za sportiste, novinare, carinike, sudije, tužioce, policajce...Sve one koji su u procesu učimo šta je doping. Kod nas postoji Zakon o sprečavanju dopinga i na taj način onaj ko se dopinguje može da bude sankcionisan sudski, ne samo sportski", naveo je Dikić.

"Važno je da sportisti to znaju. Posebnu pažnju posvećujemo stipendistima, jer oni dobijaju pare poreskih obveznika. Bilo bi strašno da su oni doping pozitivni", istakao je on.

Antidoping agencije postoje u svim zemljama na svetu, a po Dikićevim rečima bez njih ne bi moglo da se održi nijedno sportsko takmičenje.

"Mi smo nezavisna ustanova, ali smo vezani za Ministarstvo omladine i sporta kao indirektni korisnik budžeta. Jedan deo sredstava za testiranje dolazi odatle, drugi deo uplaćuju sportski savezi, treći deo dolazi od međunarodnih sportskih federacija", dodao je Dikić.