ŽIVELA SAM 150 METARA OD GVOZDENE ZAVESE! ČESTO ME JE MAMILO DA POGLEDAM PREKO ZIDA, A ONDA... Slavnoj nemačkoj plivačici detinjstvo je obeležio PAD BERLINSKOG ZIDA, a ona je tek sada otkrila šta se ZAISTA DEŠAVALO (FOTO)
Franciska Van Almčik, legendarna nemačka plivačica iz devedesetih i jedna od najharizmatičnijih nemačkih sportistkinja u istoriji, osvajačica 10 olimpijskih medalja i dvostruka svetska prvakinja, imala je 11 godina kad je 9. novembra uveče 1989. godine, Ginter Šabovski objavio da građani DDR-a odmah i bez ikakvih problema mogu putovati na Zapad.
Franciska je živela u Istočnom Berlinu, a samog se govora ne seća, ali dobro pamti detalje iz detinjstva s one strane gvozdene zavese.
Povodom obeležavanja 30 godina od rušenja Berlinskog zida, događaja koji je bio prekretnica u evropskoj istoriji krajem 20 veka prisetila se tih događaja iz svog detinjstva.
"Samo znam da su moji roditelji i stariji brat, koji je tada imao 16 godina, nakratko došli kući i rekli: 'Danas jedeš sama, mi moramo da idemo.' Sela sam u fotelju i izrezala srp i čekić iz zastave DDR-a", rekla je Franciska u razgovoru za "Sport Bild".
Objasnila je zašto je to uradila.
"Uključila sam zapadni program jer sam mislila da ću u gomili videti svoje roditelje. Nisam imala nikakvih misli, jednostavno sam videla na TV-u da su tamo zastave drugačije. Mi smo još imali to nešto u sredini što je moralo da prođe. Za mene to i nije bilo nešto posebno. Možda sam baš zato i postala prva “svenemačka devojka", jer to za mene i nije bila velika stvar. Pre toga nisam napuštala Istočni blok: Bugarska, Rumunija, odmor u Mađarskoj ili na Severnom moru... Nismo smeli u to 'kapitalističko inostranstvo'. Nisam imala predstavu izgleda li svet drugačije u Italiji ili Španiji. Jedino što mi je tada palo na pamet bilo je da ću posetiti tetku u Zapadnom Berlinu. Bilo joj je uvek teško doći do nas. Jednostavno, grad mi je tada postao veći", seća se slavna nemačka plivačica.
Franciska je "dete Zida”, od njenih kućnih vrata granica je bila udaljena samo 150 metara.
"Često me je mamilo da pogledam preko Zida. Jednom sam dobila ukor u školi jer sam sa devet godina u više navrata napucala loptu preko Zida koji je bio odmah iza našeg školskog zida te sam nakon toga morala ka direktoru. On mi je tada govorio da je to zabranjeno, a ja nisam shvatala šta je tačno zabranjeno... Nisam tada znala kako izgleda na drugoj strani jer je i naš prozor u školi koji je gledao u smeru zapada bio obojen u belo",vraća film Almčikova.
O Zapadu je u to vreme u najmanju ruku bilo nepoželjno govoriti.
"Ljudi koji su se brinuli o nama na takmičenjima uvek su nam govorili da ne razgovaramo s Belgijancima, Francuzima ili Italijanima, već da su naši prijatelji Rumuni, Poljaci i Jugosloveni", objasnila je Franciska.
Granicu je prešla ubrzo po padu Zida.
"Više ne mogu sa sigurnošću da kažem. Rekla bih već sledeći dan. Ali verovatno je ipak prošlo neko vreme dok nisam s roditeljima prvi put smela da pređem zvaničnu granicu. Sećam se da sam sa roditeljima prošla kroz Brandenburška vrata i da smo krenuli prema Kurfurstendamu. Sećam se da sam tada u kafiću "Kranzler” pojela veliki sladoled u čaši sa šlagom. Bio je to sladoled mog života! I mi na Istoku imali smo dobar sladoled, ali kad sam probala ovaj, osećala sam se kao na sedmom nebu", prisetila se čuvena plivačica.
Kaže da u početku nije shvatala koliko je situacija bila ozbiljna.
"Tek kasnije sam to shvatila. U nekim situacijama je još uvek u vazduhu visilo pitanje hoće li neko zapucati? Ali masa je tada granične policajce odgurnula u stranu i jednostavno pretrčala preko granice",seća se Almčikova.
Ona je rekla da su bazeni bili slični kao i u Zapadnoj Nemačkoj, ali da ju je hrana oduševila.
"Znam da se na Istoku koristilo više hlora, ali više pamtim hranu. Bila je bolja, drugačija. Potpuno sam promenila ishranu nakon pada Berlinskog zida. Kao plivačica, morala sam puno da jedem. Ali ono što je na mene ostavilo najveći utisak bio je odjednom taj ogroman izbor u izlozima i po bojama i po količini", priča Franciska.
Objasnila je kako joj sve izgleda sada, tri decenije od pada "Zida".
"Naravno da nije sve idealno. Verovatno će tako biti još jednu generaciju jer smo ipak različito odrastali. Pa i ja sama koja sam imala 11 godina kad je nestao DDR, ipak sam u njemu formirana. Već od pionira u kojima je sve bilo strogo organizovano. Recimo to skupljanje starog papira i ambalaže. Brutalna obaveza! Nismo bili pripremljeni za promene i zbog toga smo se nakon pada "Zida" suočili s brojnim predrasudama. Možda se ljudski moglo nešto više ostvariti. Familije koje su imale članove porodice na drugoj strani sigurno je jednostavnije jer su bolje razumeli šta se događalo na drugoj strani", zaključila je Franciska van Almčik.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"BORIĆU SE DA NIKADA NE DOĐU NA VLAST JER BI RAZORILI ZEMLJU" Vučić: Uveren sam u ispravnost politike koju vodim!