ČITAOCIMA KURIRA GARANTUJEM MEDALJU: Najbolja srpska bokserka Nina Radovanović najavljuje uspeh! VIDEO

Dejan Ignjatović/Kurir sport

Balkansko prvenstvo je jedno u nizu takmičenja ka krajnjem cilju, plasmanu na Olimpijske igre u Tokiju.

"Predstavljaću Srbiju na najvažnijem turniru koji je na programu sledeće godine u martu, Evropskom prvenstvu. To su ujedno i kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju. Za to se spremam. Posle Balkanskog prvenstva imam pripreme u Bugarskoj sa domaćom reprezentacijom. Pripremam se sa trenerom Joletom Tamindžićem, koji me je i do sada trenirao", kaže za Kurir Nina Radovanović.

Olimpijske igre, san svakog sportiste, prema rečima Nine nisu nedostižne.

"Moje šanse za plasman na Olimpijske igre su realne. Ako osvojim medalju na Evropskom prvenstvu, onda sam siguran učesnik Olimpijskih igara. Poslednja šansa za plasman je turnir u Parizu gde 16 najboljih iz sveta stiče pravo za put u Tokio. Ja sam i do sada bila u prvih 16. Bila bih prva žena koja je donela Srbiji medalju u boksu".

O ženskom boksu u Srbiji se ne zna puno. Nina je bila članica prve reprezentacije Srbije, a i danas je vodeća takmičarka u zemlji.

"Kada je ženski boks postao olimpijski sport počeo je da se razvija širom sveta. Prva reprezentacija Srbije, čiji sam deo bila, nastala je 2011. godine. Bilo je nas pet devojaka. Trenutno ima desetak žena u Srbiji koje se ozbiljnije bave boksom. Na poslednjem Evropskom prvenstvu imali smo pet takmičarki, a na Svetskom prvenstvu sam bila samo ja. Takmičim se i u profesionalnom i u olimpijskom boksu. U poslednje dve godine sam se, uz podršku saveza, vratila olimpijskom boksu. Postoji potreba da se napravi rezultat jer nismo 20 godina u seniorskoj konkurenciji osvojili medalju na velikim takmičenjima. U tome imam veliku podršku predsednika Bokserskog saveza Srbije Nenada Borovčanina i veliko razumevanje profesionalne bokserske federacije na čelu sa predsednikom Lukom Popovićem. Ženski boks je olimpijski sport, u Tokiju će biti pet kategorija. Ja se takmičim u kategoriji do 51 kilograma", dodaje Nina koja je i aktivna članica mreže Sportnet za pomoć sportistima.

Najbolja srpska bokserka je, kako ističe, u ovaj sport ušla slučajno, a ostala namerno.

"Prvi kontakt sa borilačkim sportom je ustvari bio kik-boks, a prvi intervju sam tada dala baš Kuriru. Učestvovala sam 2011. godine na državnom prvenstvu u boksu, čisto iz znatiželje, i uzela medalju. Boks pruža nešto novo, to je neka apstraktna strana. To je prilika da forsirate svoj stil, da ugrađujete ličnost u taj stil. Samim tim što je i olimpijski sport, ima veću težinu. Danas ženski boks ima isti kvalitet kao i muški. Mečevi isto traju tri runde po tri minuta, a jedina je razlika što je u ženskom boksu ostavljena kaciga. Nema više razlika u težini, kvalitetu... Boks je pre svega sport koji podstiče samopouzdanje, budi u nama neke osobine za koje nismo ni znali da posedujemo. Zdrav je sport, razvija kardiovaskularni sistem, smanjuje stres... Naravno, mora da se vodi računa u kom klubu se trenira, sa kojim trenerom se trenira, kako bi se izbegle negativne posledice. Devojčicama koje sam pripremala, samo sam rekla, kad preskočiš ona 3-4 stepenika i uđeš među četiri konopca više ništa nije isto. Tu kreće nenormalan adrenalim, ne osećaš ruke... Tako je prvih nekoliko mečeva. Ta četiri konopca su magična."

Bolna tema ovog sporta je finansiranje. Iako jedna od najboljih na svetu i osvajačica četiri pojasa, Nina Radovanović muku muči sa pronalaženjem sponzora za treninge i takmičenja.

"Prva i osnovna podrška stiže od porodice. Najbolji primer je Novak Đoković, iza koga je stala porodica sa svim što ima i nema. Boks nije toliko zahtevan kao na primer tenis, jer nema veliki broj turnira. Sponzora nažalost nema, sve se svodi na prijateljske linije sa firmama koje žele da pomognu. Kada je olimpijski boks u pitanju mene savez podržava. Suprug Darko i ja sve što imamo dajemo na boks. Moj trener živi u Umci. Suprug i ja svakog dana idemo po njega, što je 25 kilometara, dođemo na trening, pa ga posle treninga vratimo u Umku i potom nazad kući. A to je samo jedan trening na dan, immo i kondicioni trening prepodne. Kada to radite svaki dan onda ostaje premalo vremena za nešto drugo. Zato se nadate nekom profi meču gde možete da zaradite neke pare i budete na nuli. Kad ja odem u inostranstvu i ljudi vide kako radim, u šoku su, pitaju se kako je moguće da nemam sponzore? Uđem u ring i nemam nijednog sponzora na haljinici, na leđima... Svi se pitaju kako niko nije stavio reklamu na mene, gleda te ceo svet. Odnela sam posle jedne pobede pojas u koferu jednom prijatelju. Pogledao je i rekao, zar je moguće da ovo niko ne prepoznaje?"

San joj je da boksuje u Beogradu sa kvalitetnom protivnicom, u cilju popularizacije ženskog boksa.

"Volela bih da organizujem profi meč u Beogradu. To bi bio spektakl, to je kvalitet koji bi dobio pažnju. Ali da bih ovde organizovala meč treba 20-30.000 evra i treba prava protivnica, ne neka koja bi jedva stajala na nogama. Treba da se dovede neki vrhunski borac. Ne moram ni da pobedim, bitno je da ljudi zapamte. Imam viziju o tome, ali su problem finansije", kaže Nina Radovanović za Kurir.

Dejan Ignjatović/Kurir sport