INTERVJU - SRĐAN ERCEG I PREDRAG JURIŠEVIĆ O 100. SEZONI NFL: Amerika na nogama, večeras ćemo dobiti učesnike Superboula

Jubilarna 100. sezona takmičenja u američkom fudbala došla je blizu kraja.

O večerašnjim utakmicama smo razgovarali sa Srđanom Ercegom i Predragom Juriševićem, tandemom komentatora sa Sportkluba koji godinama prenosi utakmice NFL-a.

Srđan: Očekivao sam da će Sijetl da prođe, a sada imam novu veru u Grin Bej. Prognozirao sam da će Tenesi da prođe, a nisam mogao da vidim kako će Hjuston da se odupre Kanzasu. San Francisko je lako izašao na kraj sa Minesotom. Iznenađenje mi je samo Grin Bej, a ostalo sam očekivao.

Predrag: Nisam očekivao ove ekipe u finalima, jedino sam priželjkivao Kanzas Siti. Ispostavilo se da je u NFC prednost domaćeg terena bila ključna. San Francisko je pokazao da je šampionski kalibar. Grin Bej je dobro igrao, ta utakmica je bila nekako i najinteresantnija. Najinteresantnije je bilo prvo poluvreme Kanzas Siti - Hjuston, ali su se gosti raspali posle jedne trenerske greške. Deluje da su ove četiri ekipe najviše pokazale i da su zasluženo u finalima Konferencija.

Da li je za vas ispadanje najboljeg tima iz regularnog dela, Baltimora, kao i šampiona Nju Inglanda?

Srđan: Za mene nije izneđanje. Stalno ponavljam, u sezoni 1997-98 Minesota je sve demolirala pre plej-ofa, i nisu osvojili. To je jedno od najvećih iznenađenja u Superboul eri. "Rejvensi" su mi sada tako izgledali jer su sve potcenili, ne samo Tenesi. U plej-ofu se igra samo jedna utakmica, nema popravnog, šta napraviš te večeri, to je.

Predrag: Moram da priznam da sam neprijatno iznenađen. Očekivao sam da prođu, s obzirom da je Lamar Džekson uneo novinu u NFL, podigrao nivo igre na viši nivo. Stalno pričamo o transformaciji igrača sa koledža na profesionalni nivo i njihovom prilagođavanju, a sada se cela ekipa podredila Džeksonu. Očekivao sam da Tenesi dobije Nju Ingland, koji je svojom glupošću izgubio prednost domaćeg terena, a onda nije iskoristio šanse protiv Tenesija. Nisu imali kvalitetne hvatače i Tenesi je to iskoristio. Mislim da je Kanzas Siti previše ofanzivna ekipa, iskusnija za godinu dana, i da će tu biti kraj Tenesija, iako nemaju šta da izgube.

Pomenuli ste Lamara Džeksona. U Americi vlada "Džeksonmanija". Kako to objašnjavate?

Srđan: Bio sam u Americi u decembru. Najskuplji dresovi su od Brejdija i Džeksona. Lamarove dresove je gotovo nemoguće nabaciti, vlada "Džeksonmanija". Više je razloga za to. Lamar je po dolasku izjavio da će odvesti ekipu u Superboul, pun je samopouzdanja. Igra fantastičnu sezonu, podseća na holandski totalni fudbal, na Gulita, Rajkarda, Van Bastena... ekipu koja je u svakom trenutku i iz svake pozicije mogla da postigne gol. Pravi kult ličnosti od sebe, izgled, oblačenje, način komunikacije... Takođe, povodom 100 godina američkog fudbala vlada i priča o Afroameričkim igračima na poziciji kvoterbekova. Samouveren je, ali nije bahat.

Predrag: Kao što je Brejdi bio ono ispunjenje "američkog sna", tako sada stvaraju istu priču oko Lamara.

Srđan: Tu je i kulturološka priča u Americi, koju je pokrenuo Lebron Džejms. Košarkaš Lejkersa je pokrenuo kampanju na nivou staleža - imanje novca, nemanje novca. U smislu, stalno pričamo o klincima koji nisu imali novca pa nešto uradili. Hajde da sada napravimo priču da klinci ne kreću od nule, nego da imaju nešto. Hajde da iskorenimo siromaštvo.

Kako ocenjujete kvoterbekove koji su i dalje u igri za šampionski prsten?

Predrag: Stiže nova generacija kvotebekova i sledeći draft će imati nekoliko moćnih klinaca. Na scenu su već stupili Lamar Džekson, Patrik Mahoms, Rasel Vilson, Džoš Alen... Sada treba napraviti nekog superstara, poput Brejdija. Ni Džimi Garopolo i Rajan Tenehil nisu matori, imaju 26-27 godina. Od preostalih broj jedan je Aron Rodžers, najiskusniji je, uspeo je da osvoji jednu Superboul titulu. Posle njega bih rangirao Mahomsa, bez obzira što je najmlađi. On se još uvek igra fudbala, veoma je talentovan, ima moć igranja... Garopolo je produkt Beličikove akademije kvoterbekova iz Nju Inglanda. On je bio spreman da zameni Brejdija. Na kraju tu je Rajan Tenehil, kome su svi predviđali blistavu karijeru.

Srđan: Složio bih se sa ovim što je rekao Peđa. Rodžers je broj jedan, po istoriji, rezultatima, načinu na koji igra. Mahoms po stilu igre, kako razmišlja i baca lopte je tu, ali je tek u drugoj sezoni, i potreban mu je test vremena. Na trećem mestu je Garopolo. I on je još uvek pod velikim testom jer ne znamo šta može na velikim utakmicama. Tenehil je pik prve runde, dobio visok ugovor, ali nema rezultata. Porasla je ekipa s njim, došao je do finala. Za ovakve utakmice igraju.

Kažu da ekipe sa najboljim trkačima osvajaju najčešće titule. Da li možemo to da očekujemo i sada?

Srđan: Možemo. Imamo Henrija kod Tenesija, kao apsolutnog lidera ekipe. Ali ko je bio drugi najbolji trkač ekipe? Rajan Tenehil. U San Francisku imamo tri odlična trkača. Niko nije imao pojedinačno preko 1.000 jardi, ali kada ih sabereš, to je ozbiljna ekipa i kako da ih zaustaviš? Plus plej-ekšn Džimija Garopola. Grin Bej ima Arona Džonsa, Džamal Vilijams, tu je i novi Tarner. Ali, tu imamo ekipu Kanzas Sitija koja je imala samo jedan jard u prvom poluvremenu protiv Hjustona, a pobedila je. To je anomalija ekipa, oslanja se na Mahomsa i Kelsija.

Predrag: U prethodne četiri utakmice pobedila je ekipa koja ima najboljeg trkača, a ne ekipa koja ukupni ima više pretrčanih jardi. Kanzas Siti je specifičan. Ako ne krene Tajrika Hila, koji je nenoramlno brz, kao da ima raketu, imaš Semija Votkinsa, tu je Trejvis Kelsi... sjajno igra. Najviše bih voleo finale Kanzas Siti - Grin Bej u 100. sezoni, čime bi se zatvorio krug jer su te dve ekipe igrale u prvom finalu na predlog predsednika "Čifsa" Lamara Hanta koji je i skovao naziv "Superboul". Ipak, nekako je najrealnije finale Kanzas Siti - San Francisko.

Dejan Ignjatović/Kurir sport