ROĐENI BRAT SRPSKOG KOŠARKAŠA BRANI BOJE FRANCUSKE: Pobeđivao sam Nikolu u košarci, a i on je bio dobar vaterpolista

Od specijalnog izveštača Kuira iz Budimpešte - Gojka Filipovića

Sportska porodica

Sportskoj i neobičnoj, jer su u sportu aktivna još samo braća, s tim da Nikola igra košarku, a Uroš vaterpolo. Nikola za Srbiju, Uroš za Francusku! I trenutno je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti, gde smo i razgovarali sa njim.

Za Francuze u grupnoj fazi nije išlo onako kako su očekivali, a poraz od Gruzije već u prvom kolu značio je da neće uspeti da se domognu četvrtfinala. Zalud solidan otpor Italijanima, a posebno Grcima u trećem kolu, premijerni poraz odredio je njihovu sudbinu na ovom Evropskom prvenstvu. - Nije to naša prava igra, ali se za nas takmičenje završilo već prvog dana, nažalost. Idemo u razigravanje za ta poslednja mesta. Razočarani smo, ali to je sport - kaže Uroš, pa objašnjava kako je došlo do toga da posle naše selekcije u mlađim kategorijama, pa kratko i makedonske, sada nosi kapicu Francuske:

- Dug je to put bio. Već šest godina igram u Monpeljeu, gradu na jugu Francuske, lepo sam se tamo snašao. Logičnim sledom aplicirao sam za državljanstvo, dobio papire i onda je usledio poziv Nene Vukanića za reprezentaciju. Uspešno smo prošli kvalifikacije, super odradili pripreme, ali desio nam se loš dan.

Vredni tatini saveti

Pitanje koje mora biti postavljeno jeste za koga porodica navija kada vaterpolo igraju Srbija i Francuska.

- Naravno za Srbiju. Ne znam smem li ja da kažem (osmeh) da i ja navijam za Srbiju. Naša reprezentacija je najjača na svetu, naši momci su praktično nedodirljivi. Za mene tu ni ranije nije bilo mesta, i nema nikakve ljutnje. Logično je da dok god mogu da igram na nekom ozbiljnom nivou, to i radim, pa makar za neku drugu reprezentaciju. Veliki sam navijač naše reprezentacije i nadam se da će još jednom uspeti da osvoje zlato, a ako ne zlatnu, onda bilo koju drugu medalju.

Zanimljivo je bilo dok su Uroš i Nikola odrastali i birali kojim će se sportom baviti.

- Pokušao je Nikola u vodi da igra sa mnom, i ja sam pokušao basket i jedno vreme sam ga i dobijao dok nije malo porastao. Od tada ne mogu da mu priđem. Ni Nikola nije bio loš u vaterpolu, ali je zbog čestih prehlada i bolesti, upale uha prestao. Imao je štos, voleo je da šutira. Ponekad su vredeli i tatini saveti, iako njegov sport nema veze sa našim sportovima. Ima on iskustva, ali smo mi nekako uglavnom sami gradili svoj put.

(Kurir.rs / Foto: Aleksandra Krupanič)