DESIMIR STANOJEVIĆ JE OBOŽAVAO BOKS I FUDBAL: Nokautirao je majku i bio vođa navijača! Zvezda beše pod B
Ljubitelje glume u Srbiji pogodila je vest da je u 69. godini života preminuo glumac Desimir Stanojević.
Rođeni Nišlija je postao popoularan posle uloge Vukašina Golubovića u seriji Srećni ljudi, a inače je bio i veliki ljubitelj sporta.
Poznati srpski glumac Desimir Stanojević u mladosti se bavio boksom, nehotice je pokazivajući bokserske veštine nokautirao i majku, a posebno je vezan za niški Radnički.
Stanojević, koji je napoznatiji po ulozi Vukašina Golubovića u seriji Srećni ljudi je ljubav prema sportu stvorio kao navijač Radničkog iz Niša, a na Čairu je bio i vođa Meraklija.
- Počeo sam kao navijač. Bio sam vođa navijača niškog Radničkog, popularnih Meraklija. Imam čak i sliku negde, kako udaranjem u doboš komandujem navijanje. Kasnije sam počeo da se bavim raznim sportovima.
- Srce pripada Radničkom iz Niša, Crvena zvezda je uvek bila pod B - otkrio je svoje navijačko opredeljenje, a istakao je da posebno uživa u boksu, koji je trenirao u mladosti.
- Uvek sam gledao da se razlikujem od mase. Dok su svi išli na fudbal ili košarku, ja sam u Radničkom trenirao boks. Uživao sam u njemu, obožavam ga. Osvajao sam i neke medalje u pionirsko-omladinskoj konkurenciji, ali nije to bilo ništa ozbiljno.
- Koliko sam ga voleo i zapravo živeo, ilustrovaću vam na jednom primeru - nokautirao sam rođenu majku! Ali ne namerno, naravno. Znate kako deca kada dođu sa treninga pokazuju roditeljima šta su naučili. Dođem kuči i kažem mami: "Daj da ti pokažem šta smo vežbali!" Ruka se slučajno omakne i ona se onesvesti od uradca. Celo naselje se sjatilo da pomogne ženi. To mi je prvo sećanje kada kažete boks, govorio je Stanojević, koji je rekreativno igrao tenis, a nije voleo vaterpolo, jer sudije često ne vide sve, naročito ono što se dešava pod vodom.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega