ŽIVOTNA PRIČA KOJA LEDI KRV U ŽILAMA: Otac Laslo je vršio eksperiment nad ćerkama Polgar i napravio šampione (VIDEO)

"Genije se ne rađa, nego stvara", misao je Lasla Polgara koju je kasnije sproveo u delo i napravio tri vrhunske šampionke.

Polgar je sredinom 1960-tih radio u školi kao nastavnik matematike. Napisao je nekoliko radova o teoriji ekspertize i nudio vlastima da počne sa primenom u praksi, gde akcenat treba da se stavi na rad, a ne na talenat. Ipak, Polgar je uz podsmehe odbijen, pa je odlučio da teoriju dokaže na sopstvenoj deci.

Laslo je u tu svrhu počeo da se dopisuje sa više devojaka, tražeći u njima idealnu suprugu. Među njima je bila i Ukrajinka Klara. Venčali su se 1967. godine, a nije im dugo trebalo da otpočnu sa svojim eksperimentom. Prvo dete, ćerku Žužanu, dobili dve godine kasnije.

"Trebalo mi je da Žužanin uspeh bude dramatičan, da niko ne dovodi u pitanje autentičnost. To je bio jedini način da uverim ljude da su njihove ideje o izuzetnosti bile pogrešne. A onda mi je sinulo: šah! Zašto šah? Jer je objektivan", govorio je kasnije Polgar.

Iako je Polgar šah igrao samo kao hobi, a Klara ga uopšte nije ni igrala, čitao je koliko god je mogao o pedagogiji šaha. Žužanu je školovao kod kuće, a šahu je posvetio mnogo sati dnevno čak i pre njenog četvrtog rođendana. Žužana je do petog rođendana već provela stotine sati vežbajući i posvećujući se šahu. Nekoliko meseci kasnije, Polgar je prijavio Žužanu na lokalno takmičenje. Njen konačan rezultat je bio deset pobeda iz deset mečeva.

Bračni par Polgar je drugo dete, ćerku Sofiju, dobio 1974. godine. Treća ćerka Judit, na svet je došla 1976. godine. Kada je svaka od njih napunila pet godina, krenuo je sa njihovom obukom. Laslo nije hteo da prerano krenu sa šahom pa im je do tada u majušne ručice stavljao figure, kako bi osetile teksturu i oblike. Zato im sati i sati treninga nisu teško pali, bili su im uživanje.

Žužana je 1981. godine, kada je imala 12 godina, postala svetska prvakinja za devojčice do 16 godina. Samo tri godine kasnije, jula 1984. godine, postala je najbolja šahistkinja na svetu. Januara 1991, postala je prva šahistkinja koja je dosegla status velemajstora. Do kraja karijere osvojila je svetski šampionat za žene četiri puta i pet šahovskih olimpijada i ostala jedina osoba u istoriji, bilo muška, bilo ženska, koja je osvojila Trostruku krunu (brzi, blic i klasični svetski šampionat). Bilo joj je zabranjeno da igra na Svetskom šampionatu za muškarce 1986. godine iako se kvalifikovala. Na kraju je utrla put ženama koje sada mogu da se takmiče na najprestižnijim svetskim događajima.

Sofija je autorka "Čuda u Rimu", kada je pobedila osam partija protiv nekih od najboljih šahista sveta u to doba, poput Aleksandra Černjina, Semjona Palatnika i Jurija Razuvajeva.

Judit Polgar je 1988. godine osvojila svetsko prvenstvo i u muškoj i u ženskoj konkurenciji za mlađe od 12 godina, što je bilo prvi put u istoriji. Tri godine kasnije, 1991, kada je imala petnaest godina i četiri meseca, postala je najmlađi velemajstor, i u muškoj i u ženskoj kategorij, u istoriji šaha. Više godina je bila najbolja svetska šahistkinja, a pobeđivala je skoro svakog vrhunskog igrača na svetu, uključujući Garija Kasparova, Anatolija Karpova i Višvanatana Ananda.

Laslo Polgar je posle svega zaključio da je njegov eksperiment uspeo.

"Kažu da je slučajnost kako je čovek koji je krenuo da dokaže praktičnu teoriju izuzetnih postignuća koristeći šah, eto, baš nekako, dobio tri najtalentovanije šahistkinje u istoriji. Možda neki ljudi jednostavno ne žele da veruju u moć vežbe", rekao je jednom prilikom.

Kurir sport

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: