Čuveni golman, koji je branio za našu i špansku reprezentaciju otkrio zbog čega je odlučio da prekine karijeru.

Arpad Šterbik, džin među stativama, stavio je taku na svoju dugu i bogatu rukometnu priču.

Doneo sam ja tu odluku još pre pandemija, ali je koronavirsu samo ubrzao stavri. Ta nesigurnost hoće li se sezona nastaviti ili ne, naterala me da prelomim. Potrebno je mnogo truda da bih se ponovo vratio u formu, a ja sam vam nešto kao dizel mašina. Mora da prođe vreme da bih uhvatio zalet - priča Šterbik za ehfcl.com, pa dodaje

- Mislio sam da ostanem još neko vreme i pomognem kolegama golmanima, da uz smanjen intenzitet rada, mogu da im pomognem da budu sveži za najvažnije mečeve.

2704epa.jpg
EPA 

Sjajni čuvar mreže objasnio je i kako "nije bio dobar i poslušan muž! kada se povelo pitanje o prekidu karijere.

- Supruga mi je nedavno rekla:"Ali ti bi mogao još da igraš", odgovorio sam da mogu, ali da neću. Svi moji vršnjaci danas su treneri ili zvaničnici u klubovima. Planove za budućnost nije napravio, ali ima nekih stvari kojima se posebno raduje.

profimedia0373020179.jpg
Profimedia 

- Nadam se da ću sad imati vremena za ono za šta nisam imao zbog karijere. I bez rukometa imam mnogo toga da uradim. Dan mi je prekratak. Imam mali vinograd bliz Balatona, moj otac pravi vino, pa sam rešio da probam i ja. Mnogo je to posla, ali tek sam na početku. Nadam se da ću u budućnosti praviti kvalitetno vino.

Pitanje koje se prosto nameće posle tako duge i trofejima bogate karijere je hoće li Šterbik u trenerske vode kao njegove brojne kolege.

- Nema šanse! Trenerski posao je najteži. Mogu da pomognem golmanima, ali ne vidim sebe kao profesionalnog trenera. Dosta je bilo rukometa, umoran sam od stalnih putovanja i seljakanja - zaključio je legendarni golman.

Arpad Šterbik

Datum rođenja: 20. novembar 1979.

Mesto rođenja: Senta

Klubovi: Jugović, Vesprem, Siudad Real, Atletiko Madrid, Barselona, Vardar.

Reprezentacija: Jugoslavija, Srbia i Crna Gora (1999 - 2005), Španija (2008 - 2020)

Medalje: Jedno svetsko zlato i tri bronze, evropsko zlato i srebro

(Gojko Filipović)