Naš proslavljeni paraolimpijski reprezentativac u stonom tenisu Budimir Malešić pre dve nedelje bio je pozitivan na virus korona i uskoro ga očekuje kontrolno testiranje. Nada se da će rezultat biti negativan i da je najgore - prošlo!

Budimir Malešić (55) bio je reprezentativac Jugoslavije u karateu. On je i ratni vojni invalid. U ratu u Bosni stao je na nagaznu pešadijsku minu i nakon sepse, gangrene i kliničke smrti ostao je bez obe noge. Uprkos tragediji koja ga je zadesila, u 37. godini počeo je da se bavi stonim tenisom i narednih 17 godina posvetio je ovom sportu i postao paraolimpijski reprezentativac Srbije.

Osvajač je oko 150 medalja i 50 pehara na domaćim i međunarodnim takmičenjima, i višestruki je državni prvak. Sa Mitrom Palikućom i Darkom Babićem je 2017. godine na Svetskom ekipnom prvenstvu u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom u Bratislavi osvojio bronzanu medalju. Zahvaljujući tom rezultatu, jedini je Obrenovčanin kojem je pripalo nacionalno priznanje i sportska penzija.

budmir-malesic.jpg
Paraolimpijski Komitet Srbije 

I svako bi rekao da je sve ovo mnogo za jedan život, ali, u poslednje dve nedelje Budimir se ponovo bori. Ovog puta s virusom korona.

- Sa suprugom sam u našoj kući u Bariču, ovde mi je lakše. U stanu u Obrenovcu bih verovatno svaku noć zbog jauka budio komšije u zgradi, usled strašnih bolova koje trpim zbog oštećenja nerava. Uopšte ne znam kako sam se zarazio. Došla nam je ćerka Ivana i nakon dva dana najpre je ona dobila temperaturu, a potom i ja i supruga Željana. Visoku, preko 38 stepeni. Meni temperatura dodatno pogoršava bolove pa sam odmah pozvao lekara. On je kod nas uputio medicinsku sestru da mi olakša bolove, a potom sam otišao u kovid ambulantu u Obrenovcu – kaže Malešić.

– U ambulanti su mi uradili bris koji je nakon nekoliko dana pokazao da sam pozitivan na virus, rendgen pluća koji je srećom bio u redu i prepisali su mi antibiotike, lekove za razređivanje krvi i vitamin C. Srećom, temperatura nam je svima spala nakon dva dana. Suprugu i ćerku nisu testirali već su lekari naložili da budu u kućnoj izolaciji. Očekuje me sada novi test i nadam se da će biti negativan. U međuvremenu, u prethodne dve nedelje, svi smo redovno davali krv i pratili zdravstveno stanje. Osećamo se dobro i nadam se da sam pobedio virus i da je najgore za nama. Najviše se brinem za suprugu Željanu jer je dijabetičar i imala je kancer štitne žlezde, ali nadam se da je najgore za nama.

profimedia0511780727.jpg
Profimedia 

Kako kaže, želi da apeluje na sve ljude da budu odgovorniji, da se čuvaju i da ako ne zbog sebe, a ono zbog svojih bližnjih, poštuju mere prevencije.

- Ovo zlo nadvilo se nad celom planetom, i niko nije pošteđen. Sada vidimo da nisu ni deca kako se to u prvom trenutku činilo. Svi moramo da shvatimo da je nužno da se čuvamo i da se ponašamo odgovorno. Naročito hronični bolesnici. Povišena telesna temperatura u kombinaciji sa mojim oštećenim nervima dodatno pogoršava bolove, i prošao sam pakao ta dva dana dok sam imao visoku temperaturu. Bolovi su bili neizdrživi, u glavi mi je nesnosno zujalo, imao sam i dijareju i stravične košmare kada bih nekako uspeo da zaspim. Svaki mišić me je boleo. Mnogi kao da i dalje ne žele da prihvate da opasnost preti svima. I neki moji prijatelji s osmehom mi kažu da virus ne postoji. Čašica rakije i slanina, i ništa nam ne može, rekao mi je pre neki dan jedan dobar drug. A realnost je da nije pošteđen niko. Ni sportisti, ni paraolimpijci, ni mladi ljudi, ni deca. Gospod nam je dao život da ga živimo i ko smo mi da ugrozimo živote drugih. Čuvajte se – poručuje naš paraolimpijac.

Budimir je borac i na virus gleda kao na još jednu prepreku u životu koju valja savladati. Zbog porodice, pre svega. Ima dve ćerke – jedna je grafički dizajner, a druga će uskoro doktorirati hemiju u Solunu.

Buda ne miruje i nikada nije besposlen. Iako se više profesionalno ne bavi stonim tenisom, rekreativno ga i dalje igra. Peče rakiju od šljiva i kajsija, ima pušnicu za meso, gaji voće i ima plastenik. Malešići su domaćinska porodica, kako kaže, otac ga je tome naučio.

- Uvek sam se borio, radio i zarađivao. Da svojoj porodici obezbedim sve što im je potrebno. Voleo bih da i u ovim teškim vremenima budem primer i motiv kako čovek sa svakom nedaćom može da se izbori – poručuje naš paraolimpijac.

(Kurir sport, POKS)