Na ulicama Londona ovih dana možete "naleteti" i na zvezde koje ne nastupaju na Igrama

Privilegija - to je reč koja Novaku Đokoviću prva padne na pamet kad misli na London 2012.

Na molbu Tanjuga da u jednoj reči opišu Olimpijske igre i grad domaćin, i drugi srpski olimpijci su izabrali, mada kažu da je jedna reč premalo:

"Fantastično!" - kaže odbojkaš Aleksandar Atanisjević.

"Zvezde" - oduševljen je njegov saigrač Marko Podraščanin.

"Lepo. Lepo. Sport. Sve na jednom mestu" - dodaje prvi čovek nacionalnog olimpijskog komiteta Vlade Divac.

Srpski sportisti - osim tenisera koji su u Vimbldonu - smešteni su na prva četiri sprata jedne od zgrada u Olimpijskom selu.

Za sportiste, tu je za Igre izgrađeno ukupno 2.800 stanova.

Olimpijci nemaju mnogo slobodnog vremena - jedan dan idu na utakmice i takmičenja, a drugi na treninge. Jedina prilika kada se međusobno druže, jesu odlasci u restoran.

Organizatori su izračunali da će tokom Igara tu biti posluženo 14 miliona obroka! Restoran je, kažu naši sportisti, najveći hit, jer u redu za ručak stoje sa svetskim zvezdama - a najveće zvezde u Olimpijskom selu su Usein Bolt i Majkl Felps.

Legendarni teniser Boris Beker, vozač formule Luis Hamilton, muzičar Bob Geldof bili su među zvezdama humanitarne gala zabave u čast Muhameda Alija.

Prenos otvaranja Igara "uživo" je na svom Fejsbuk profilu prenosio glumac Kevin Spejsi.

Naravno, tu su i dva najčuvenija britanska para - kraljevski, Vilijam i Kejt, i “sport-pop” par, Dejvid Bekam i Viktorija Poš Spajs. Popularni fudbaler na otvaranju Igara vozio je gliser, a britanski mediji iz dana u dan nagađaju kakva će biti Viktorijina uloga na Igrama - pa “poznavaoci zvezdanih prilika” tvrde da ona sa ostalim “spajsicama” vredno uvežbava nastup za zatvaranje olimpijade.

Ulice Londona okićene su zastavama zemalja učesnica Igara: na olimpijskim i paraolimpijskim igrama učestvuje ukupno 14. 700 sportista iz 204 zemlje - 41 iz Amerike, 49 iz Evrope, 44 iz Azije, 53 iz Afrike i 17 iz Okeanije.

Na Pikadiliju, Trafalgar skveru, Vestminsteru, mostovima na Temzi reke turista slikaju se sa pozadinom kao sa razglednica.

Tinejdžeri jure popularne crvene govornice i iz nekog razloga skoro svi poziraju s mobilnim telefonom u rukama. Na kružnom toku na Trafalgaru, Japanci čekaju kadar sa nekoliko crvenih “dabl dekera” u prolazu i Big Benom u pozadini.

U Britaniji se ove godine očekuje više od 30 miliona turista, koji će - prema procenama - potrošiti 17,6 milijardi funti (jedna funta vredi 1,55 američkih dolara).

Najveće šanse da u Londonu sretnete Srbe su u ulici Oksford. Beograđani koji žive u Londonu kažu da je ta ulica (idealna za šoping) “londonska Knez Mihailova”, a tokom Igara, u tom kraju je otvoren i srpski paviljon u kojem je postavljena izložba o istoriji olimpizma.

Ko na putu od Hajd parka (u kojem policajci na konjima jedva prolaze kroz masu) do ulice Oksford (kroz koju se ovih dana zbog gužve teško prolazi i peške) izabere šetnju okolnim uličicama, izbeći će gužvu i videti restorančiće kao iz bajke i prodavnice olovnih vojnika: na policama su ratnici iz svih epoha - od vitezova do Amerikanaca u Avganistanu.

Na putu ka Bond stritu, salon “bentlija”: na jednoj izloženoj limuzini piše i cena - 263.800 funti!

U “fensi” ulici Bond su pre ekonomske krize uglavnom živeli bankari. Iznajmljivanje stana tu košta 1.300 dolara nedeljno, a oko 3.900 mesečno. Od 2008, bankari se povlače u jeftinije kvartove - a ulicu Bond danas zovu “najskupljim studentskim domom na svetu”.

U stanovima sa mermerom i “Filip Stark” nameštajem sad uglavnom žive bogati studenti iz Rusije, Kine i Saudijske Arabije, a časopis “Biznis stajl” izračunao je da samo ruski studenti godišnje na smeštaj u Londonu potroše 700 miliona dolara!

Kad “starosedeoci" Londona kažu “istočno-Evropljani”, misle na Ruse. U Londonu živi oko 32.000 Rusa, pa ga u šali zovu i “Londongrad” i “Moskva na Temzi”.

Prva komšinica srpske ambasade u Londonu - u otmenom rezidencijalnom kraju u blizini Hajd parka - sestra je najpoznatijeg ruskog azilanta u Britaniji, Borisa Berezovskog.

Na prvi pogled očigledno je i koje je kolonije britanska imperija držala: Indusi su najbrojnija ne-bela populacija u Londonu, ima ih oko 500.000 - više nego u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji I Portugaliji zajedno.

Osim standardne “kraljevske plave” i jarko crvene - boja britanske zastave - u Londonu su tokom Igara hit sve nijanse pink boje. Od roze do ljubičaste na olimpijskim borilištima - i na uniformama volontera koji gostima pomažu da se snađu u gradu od osam miliona stanovnika, preko “Vimbldon pink” koja je na Igrama zamenila tradicionalnu ljubičasto-zelenu kombinaciju, do drečave florescentne pink u londonskoj modi.

Zahvaljujući toj pink boji, u Londonu se i danas oseća duh panka sedamdesetih: među stotinama modnih trendova, na ulicama se neizbežno “naleće” na neku tinejdžerku čija je kosa s jedne strane ošišana “na keca”, a s druge jako dugačka i ofarbana u - pink.

Totalni hit su i “starke”. Naravno - najdrečavije pink.

Za obezbeđenje Igara, osim 12.500 policajaca, Britanija je angažovala i 1. 200 vojnika. Ipak, na najviše fotografija gostiju “Londona 2012” naći će se popularni “bobiji”: oni su nasmejani i raspoloženi za slikanje, a ako im se dopadnete - daće vam i “onu kapu” da pozirate. Inače, londonski policajci su nadimak dobili po Robertu Bobiju Pilu, koji je 1829. godine osnovao gradsku policiju.

Osim “bobija”, na svakom koraku su i kamere za nadzor: ukupno ih je 1,82 miliona u Britaniji, odnosno jedna na 32 ljudi, a samo u metrou, londonskom “tjubu” instalirano ih je 11.000.

“Tjub” je verovatno najskuplja podzemna železnica na svetu: jedna vožnja košta 4,30 funti, a povoljnije su varijante dnevne karte koja, zavisno od zone, košta oko sedam funti.

Kažu da je u “tjubu” i bez Olimpijskih igara gužva. Tokom olimpijade, u vozovima je povremeno kao u Beogradu devedesetih. Bilo da sede ili stoje, Londonci stalno “kuckaju” statuse na društvenim mrežama na mobilnim, igraju igrice na I-padu ili čitaju novine - uglavnom žutu štampu.

Društvene mreže - Fejsbuk i posebno Tviter - hitovi su Igara i među srpskim sportistima, ali i među Britancima.

Fejsbuk je prepun fotografija naših odbojakšica, veoma aktivan je i selektor odbojkaša Igor Kolaković, a Novak Đoković, Jelena Janković i Milorad Čavić su među napopularnijim sportistima na Tviteru.

Jelena - koja je ispala još u prvom kolu olimpijskog teniskog turnira - poslednji dan u Londonu je zajedno sa ostalim iz našeg tima bila na ručku sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i - direktno sa ručka na Tviteru okačila sliku sa šefom države, pohvalivši se da ih je slikao Vlade Divac lično.

Odbojakšica Maja Ognjenović “skajpuje” i dopisuje se sa dečkom - košarkašem Milošem Teodisićem.

I čuveni točak na Temzi, “Oko Lonodona” (London Eye), “tvituje”.

Svako veče u 10 sati po lokalnom vremenu - 11 časova u Srbiji - taj džinovski točak prečnika 135 metara, atrakcija koja je izgrađena 2000. godine, emituje svetlost koja pokazuje “olimpijsku energiju Britanaca” - zahvaljujući Tviteru!

Stručnjaci energetske kompanije EDF napravili su algoritam koji meri odnos pozitivnih i negativnih “tvitova”, pa ako je energija dobra, veliko “oko” svetli žuto, a ako nije - ljubičasto.

Program koji računa “tvitovanu energiju” uzima u obzir 2. 750 reči i izraza, uključujući “smajlije” i izraze i skraćenice koji nisu standardne u rečnicima, ali jesu u net-komunikaciji, kao što je “omg”, kao i znakove interpunkcije.

ZA sada, Britanci su skroz “olimpijski pozitivni” - ako je verovati Oku.