Japan je vekovima lud za ogromnim muškarcima koji pokušavaju jedan drugog da izguraju iz malog iscrtanog kruga...

Sumo rvanje je svakako jedan od najpopularnijih sportova u Japanu, a ono što godinama intrigira javnost je činjenica da Međunarodna sumo federacija svim silama čuva privatnost sportista. Velika misterija je zbog čega to zapravo rade.

profimedia0544875516.jpg
Foto: Profimedia

Sumo je japansko tradicionalno rvanje i u toj zemlji je profesionalan sport. Ogromni borci, čija težina ne sme da bude ispod 120 kilograma, a najveća nema granice, bore se u okruglom borilištu prečnika pet metara. Poenta je da se protivnik izgura iz kruga, ili se bacanjem, guranjem natera da dodirne pod bilo kojim delom tela, a da to nisu stopala. Zbog toga nije čudno da borbe nekada traju samo po nekoliko sekundi. Svaki rvač prolazi intenzivnu obuku i dnevno mora da unese oko 8.000 kalorija, kako bi se spremio za takmičenje. Imaju samo dva obroka dnevno.

profimedia0507200266.jpg
Foto: Profimedia

Zanimljivo, sumo rvači ne doručkuju nego prvi obrok jedu u podne. Ručak pripremaju mlađi rvači, a često su na meniju pržene sardine, svinjske nogice, riža i popularni "chanko nabe". Reč je o mešavini svega i svačega, ali je bitno da ima jako puno proteina i povrća. Dosta se konzumira piletina i pržena riba.

U prestižnoj školi Tomozuna rvači po tri sata svakog jutra vežbaju razne metode držanja protivnika. Stranci koji žele da se takmiče moraju da prihvate japansku kulturu, pa čak i da se odreknu svog državljanstva ako žele da postanu popularni sumo rvači.

"Nosimo kimona i sandale, živimo prema japanskim pravilima. Pravilima suma. Slučajnost je da smo rođeni drugih nacionalnosti", otkrio je Tomozuna Ojakata koji predvodi jednu od najprestižnijih škola u Japanu, a poreklom je iz Mongolije. On je oženio Japanku i odrekao se svog državljanstva kako bi postao punopravni sumo rvač.

Sumo rvači moraju da poštuju određena pravila i žive u zajednicama po kriterijumima tradicije. Jedno od pravila je da ne smeju da voze kola, moraju da imaju dužu kosu, kako bi mogli da je vežu u punđu kao samuraji. U javnosti nose dugačke haljine, kako bi svi znali da su profesionalni borci, a kvaliet i kroj haljine zavisi od ranga rvača.

Mnogi sumo rvači imaju ogromnu popularnost u Japanu. Imaju verne obožavaoce sa kojima komuniciraju preko društvenih mreža, kao i ostali sportisti.

profimedia0545267355.jpg
Foto: Profimedia

Kako moraju da održavaju ogromnu telesnu masu, to sa sobom povlači velike probleme sa disanjem, pa spavanje za njih može biti smrtonosno. Zbog toga često koriste maske za disanje dok spavaju.

Sumo u Japanu nije samo sport, to je vekovima nacionalna strast. Borbe se održavaju najmanje jednom mesečno pred prepunim stadionima od 12 do 20 hiljada gledalaca.

Naporna obuka

Sumo rvači imaju jako malo slobodnog vremena. Treninzi počinju od 5 ujutru. Svi zahtevi trenera koji nosi bambusovu palicu se bez pogovora moraju ispunjavati, inače slede udarci po leđima. Početnici su na najvećem udaru. Stariji rvači mogu da ih udaraju kad god i kliko god puta hoće, jer tako treniraju njihovu psihu. Početnici su dužni da trpe sve, da spremaju hranu, čiste leđa i bokove starijim borcima (jer zbog debljine ne mogu sebe da dohvate na mnogim mestima).

Nagrade u hrani

Postoje nagrade koje se najboljima dodeljuju u hrani. Tipična ovakva nagrada sastoji se od četiri tone namirnica! Tu obično spada tona ostriga, bala zelenog čaja...

Kurir sport