VLADIMIR GRBIĆ: Proveo sam 28 dana u karantinu. Znam šta sam prolazio, upoznao sam pobliže konačno moju porodicu

Sport bez publike nema istu dražž, da se ne lažžemo, ali sa druge strane, u vreme pandemije korona virusa, nikako ljudima ne bismo smeli da oduzimamo osećaj užživanja koji sport donosi, poručuje jedan od najboljih odbojkašša u istoriji Vladimir Grbić.

Pitanje je da li će se moći ispuniti uslovi koji se postavljaju, da li će biti vakcine, da li će sportisti doći spremni, takođe, Japanu se stavlja ozbiljno breme da li žžele da organizuju takmičenje na kome neće biti postignuti vrhunski rezultati, smatra Grbić.

"To će jošš sve da se vidi, ali generalno, spremati se četiri godine, a onda se desi neššto ovako što potpuno poremeti vašš cilj i vi se nađete na "rolerkosteru emocija", kao ššto Čaba Silađi reče na dan kada je trebalo da radite neššto negde, a vi ste miljama daleko. Nije svejedno, zato ššto kod sportista ta periodizacija, tempiranje forme, podređivanje svega cilju, treniranje sa ciljem da se u datom trenutku budete najbolji. Mi sportisti znamo koliko je tešško".

Korona je nova realnost, ističe Grbić, koju mi moramo da prihvatimo, žživimo sa njom, pa koliko god neke stvari bile tešške, poput recimo sportskih događaja bez publike.

"Kad smo igrali za reprezentaciju naravno da je publika bila ta koja nas je nosila, tu nema priče. Igrali smo utakmice pred 10, 15, 16, 20 i kusur hiljada, gde ne možžete da čujete jedan drugoga i da se derete svom snagom. Sport bez publike nema istu dražž, nemoj da se lažžemo, ali opet sa druge strane mislim da ljudima ne treba da sklanjamo osećaj užživanja sporta, sportista u svakom slučaju mora da se fokusira na ono ššto je njegov posao, to se podrazumeva".

Kako kažže, ova nova situacija se na neki način podudara sa atmosferom na utakmicama u Modeni, dok je igrao u Italiji.

"Tamo je 5.000 ljudi uvek pevalo jednu te istu pesmu sa ciljem da me isprovocira, a ja jednostavno nisam video, ni čuo niššta i bio sam fokusiran samo na ono ššto treba da radim. Tešško jeste, u svakom slučaju, ali mislim da je to realnost koju moramo da prihvatimo, jednostavno je tako. Kako je za druge, tako i za nas. Korona je nešto sa čime moramo da naučimo da žživimo, da se ponaššamo odgovorno i da u skladu sa onim ššta su poruke, lična odgovornost, na osnovu toga se ponaššamo. Kroz moj kamp je ove godine za tri nedelje proššlo 305 dece, 78 trenera i pratećeg osoblja, imali smo "nula kauzauliteta", deca iz 36 zemalja, kad to organizujete kako treba, onda su male mogućnosti da će se desiti neššto lošše. ŠŠta hoću da kažžem, svako ukoliko žželi da organizuje stvari, ukoliko je cilj zdravlje i ima svest ostalih oko sebe, mislim da to možže da funkcionišše".

Kamp Vanje Grbića održžan je u Sokobanji, a prekinut je u trenutku kada je u tom gradu proglaššena vanredna situacija.

"Ove godine smo prošširili koncept, na osnovu rezultata dece koje smo dobili ortopedsko-motoričkim merenjem, napravili smo individualne programe, tako da su deca u uvodnom delu treninga radili ono ššto je bitno za zdravlje, a posle igra kroz tehničke elemente, obavezan bazen, ritmičnost disanja. Bio bih srećan da ovi ššto pokuššavaju da me iskopiraju kopiraju sušštinski kroz razvoj dece, kao osoba, a ne samo u cilju sticanja novca. Radili smo u otežžanim uslovima, maska je bila obavezna praktično u svim trenucima, osim kada decu jedu, treniraju i kada su u sobi. Treneri su se bržže umarali i deca, ali našša zajednička žželja bila je da uspemo".

Grbić dodaje da su u prve tri nedelje bili praktično jedini u Sokobanji sa maskama, ali vremenom je doššlo do vanredne situacije.

"Nažžalost samo moj kamp je je zaustavio sa radom, jedini koji je rekao ne, zato ššto su uslovi i način na koji bi trebalo da se radi sa decom bili neizvodljivi. Ostalo, ne žželim da komentariššem, ali meni je najvažžnije da smo dobili pozitivne kritike i da je veliki broj onih koji nisu doššli zažžalilo. Sačekaćemo da vidimo kakav će biti početak šškolske godine, u kom ritmu će se krenuti, da li će biti onlajn. Sada ozbiljno razmiššljam da otvorimo šškolu tokom cele godine, ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji i regionu. Kroz ove četiri godine koliko vodim kamp sam primetio koliko "ššarlatana" radi u sportu, a da nije svesno na koji način možže ozbiljno da utiče na zdravlje dece. Roditelji naravno kreću sa pozicije da hoće da pomognu deci, da ih sklone sa ulice, a ne shvataju da iz jednog "zla" decu ššalju u drugo".

Prema njegovim rečima, rad na kampu je potpuno otvoren, sve ide onlajn i zato je imao mnogo zahteva od trenera da prate sve, jer se plašše da urade isto.

"Najvažžnije je da uradimo sve i pomognemo deci da neššto naprave od svog žživota, kako da stasaju, postanu pozitivni subjekti sutraššnjeg drušštva. U tome je sušština, sport ne treba da bude cilj sam po sebi već sredstvo kojim se dolazi do cilja. I tu je nažžalost doššlo do velike zamene teza. Razmiššljamo i o zimskom kampu i vrlo je verovatno da ćemo jako brzo izaći sa ponudama za nastavak".

Grbić je angažžovan i u Svetskoj odbojkašškoj federaciji FIVB, a sada je iskoristio pozicije da zajedno sa jošš grupom ljudi obezbedi pomoć za igrače koji su u tešškoj situaciji zbog prekida sezone.

"U FIVB sam 14 godina, prvo sam bio zadužžen za razvojne projekte, a nakon toga sam preuzeo sekretarsku palicu u Sportskoj komisiji, gde smo se trudili da damo pozitivan pogled na poziciju igrača. Uspeli smo da formiramo fond FIVB okrenut u potpunosti igračima. ŠŠta bi to značilo sada kada veliki broj igrača, naročito odbojke na pesku nema apsolutno nikakva primanja, kao i jedan dobar deo igrača "indor" odbojke. Istakli smo kriterijeme po kojima igrači mogu da se prijave za pomoć, da li će ona biti u smislu bazičnih potreba, medicinskih, koučinga ili bilo čega. Imamo preko 200 aplikanata, kojima će biti raspodeljeno 600.000 evra, prijavili su se i neki našši igrači, na moje insistiranje i propuruku, s obziorm da znam u kakvoj su situaciji, pre svega mislim na Bastu i Kolarića, znam jer su moja deca, Lazar je bio povređen. Ako sam već tamo i mogu da pomognem što je normalno, to je odjeknulo jako pozitivno. Konačno se čuo glas igrača i što je najvažžnije, druga stvar je pravni deo zašštite igrača, vezano za neisplaćene ugovore, medicinsku zašštitu, edukacije, platforme itd".

Za kraj, kao ambasador Specijalne olimpijade Grbić je istakao da mu žao ššto zbog korone nije održžan Seminar Evropa-Azija tokom njegovog kampa u Sokobanji.

"Seminar je trebalo da se održži u septembru, ali je centrala Specijalne olimpijada sa sedišštem u Vaššingtonu donela doluku da tokom korone nema nikakvu aktivnost, s obzirom da je procenjeno da je velika opasnost i taj seminar je otkazan. Oko 220 dece iz 12 zemalja plus Srbija, trebalo je da budu uključeno. U stvari, to je samo odloženo do sledeće godine. Upravo interakcija između dece sa intelektualnom ometenoššću i dece iz masovne populacije jeste ono ššto je dalo kvalitet. Mi smo dve poslednje godine na kampu imali takvu vrstu aktivnosti, merenja, testiranja, da vidimo koje su razlike i nećete verovati da su razlike minimalne ššto se tiče same motorike i ortopedije, a najveća razlika je u metodici rada jer njima treba mnogo višše samopouzdanja, odnosno veći je broj ponavljanja i ohrabrenja, nego deci iz masovne populacije. Ali, ako dođe do zajedničkih aktivnosti u nehomogenim grupama to je ono što daje fantastičan kvalitet. deca vide koliko je njima stalo da budu tu i pokažžu koliko mogu. Prošle godine smo imali dečaka, Ćosu iz Vranja, koji je bio apsolutno otkrovenje kampa, heroj od utakmice koju smo odigrali na dan Specijalne olimpijade. Očekuju nas Svetske igre u Berllinu tek 2023. i ka tome se naravno ide", zaključio je Vladimir Grbić.

Tanjug