Imala je Srbija mnogo vrhunskih atletičara, osvajača medalja sa velikih takmičenja, ali samo jedan je svetski rekorder i to već punih 30 godina – Dragutin Topić je na današnji dan u Plovdivu uvis skočio neverovatnih 2,37 metara što je i dan danas važeći svetski juniorski rekord!

Bugarski grad Plovdiv bio je domaćin trećeg juniorskog Svetskog prvenstva na otvorenom u avgustu 1990. godine. Tadašnja Jugoslavija okitila se sa tri medalje srebrom Marijane Lužar na 400 metara sa preponama (56.74s), bronzom Stevana Zorića u visu (2.26m), i zlatnom medaljom Dragutina Topića u istoj disciplini, ali ono što je još veće od stupanja na ”krov sveta” jeste i način na koji je došao do njega.

Topić tog 12. avgusta 1990. ne samo da je preskočio sve protivnike nego i sve dotadašnje juniore koji su ikada skakali uvis jer je postavio novi juniorski Svetski rekord preskočivši neverovatnih 2,37 metara.

Novine su se tih dana utrkivale sa naslovima i hvalospevima za 19-godišnjeg Beograđanina koji je za centimetar nadmašio dotadašnji rekord legendarnog Havijaera Sotomajora. Taj skok pre 30 godina je bio nešto neverovatno, nešto što se smatralo nemogućim, a da su bili upravu govori i činjenica da ga do dana današnjeg niko nije nadmašio!

– Očekivao sam da mogu da oborim rekord. Dva puta sam ga napadao pre toga. Jednom sam to učinio u Splitu na državnom prvenstvu, kada sam preskočio 2,34 metara, a na jednom drugom takmičenju sam posle 2,32 išao na 2,37. Oba puta bio sam blizu, u Splitu pogotovo – rekao je Topić Sportskom žurnalu pre 10 godina na obeležavanju 20-godišnjice ovog uspeha.

U Splitu na Evropskom prvenstvu za seniore Topić je osvojio novu zlatnu medalju, ali ovog puta nije uspeo da ponovi visinu koju je preskočio samo dve nedelje ranije. Zaustavio se na 2,34 metara. Slavu na tom šampionatu odnela je Snežana Pajkić osvojivši zlatnu medalju sa novim državnim rekordom u trci na 1500 metara.

Visine od preko 2,30 metara Dragutin Topić je u karijeri preskočio čak 78 puta (48 na otvorenom i 30 puta u dvorani).

Dragutin Topić je skoro čitavu karijeru proveo u Crvenoj zvezdi, a nakon dvogodišnje pauze i povratka iz penzije 2011. dve sezone je nosio dres Partizana.

Nastupio je šest puta Olimpijskim igarama, 10 puta na Svetskim prvenstvima od čega dva puta u dvorani, 7 puta na Evropskim šampionatima, Univerzijadama, Mediteranskim igrama, Ekipnim prvenstvima Evrope…

Sa najvećih takmičenja može da se diči da je osvojio bronzu na dvoranskom Svetskom prvenstvu 1997., zlato 1990. na EP-u na otvorenom, iz dvorane sa kontinentalnog šampionata ima tri medalje, jedno zlato iz 1996. i dve bronzane iz 1993. i 2000. Osvojio je i zlato na Univerzijadi 1995., bronzu na Mediteranskim igrama 2009…

Prema procenama rađenim za vreme Olimpijskih igara u Atlanti, 1996. srpski visokoletač je prilikom jednog skoka iznad letvice bio više od 2,50 što bi da je moglo da važi takođe bio svetski rekord. Topić je u Americi sa 2, 32 bio četvrti i ostao bez medalje.

Kurir sport / SAS