U SMEDEREVU TRENIRAJU DVA SVETSKA ŠAMPIONA: Najbolji kik bokseri “rastu“ kraj Dunava!

Kik boks savez Srbije je drugi na svetu, odmah iza ruskog! A kako i ne bi bio u samom vrhu kada samo u Smederevu, u klubu SD Combat, treniraju dva višestruka svetska i evropska šampiona, u seniorskoj i svim mlađim kategorijama, u profesionalnim i amaterskim vodama: Aleksandar Konovalov (26) i njegov imenjak Menković (24)!

- Aca i Menka su blago ovog sporta, velika je privilegija raditi s takvim momcima - u dahu će Deki, a onda on nas pita:

- Znate li vi da sam ja stajao Konovalovu u uglu kada je nastupao za reprezentaciju Srbije na svetskim i evropskim prvenstvima od 2010. godine i da nismo izgubili nijedan meč? I znate li da Menković nema poraz u Srbiji, nijedan, nikada? Da je jedini prošle godine došao do svetskog trona pobedivši svih pet mečeva, od šesnaestine finala?!

A onda anegdota...

- Bio sam jednom uz Menku, Aca na drugom ringu gubi rundu i po. Menković isprebija svog rivala, brže odem kod Konovalova u ugao. On preokrene, pobedi. Imamo neku zajedničku hemiju, zato i vole da im ja stojim u uglu. Oni su čudo, i dalje kod njih postoji volja za svaki udarac, trening, meč, bez obzira što su najbolji na svetu!

Već dugo vremena je Konovalov simbol srpskog i svetskog kik boksa. Više od 300 pobeda i samo šest poraza u 17 godina dugoj karijeri. Svestan je svojih uspeha, ali ne hoda po oblacima. Ima cilj...

- Tačnije, dva cilja: Da se oprobam u “Gloriju”, najjačoj svetskoj kik boks organizaciji, i da još jednom pokorim planetu i tako postanem najbolji srpski borac ikada - otkrio nam je Konovalov i onda se prisetio svojih početaka:

- Moj pokojni otac Dejan Konovalov, koji je imao preko 300 mečeva u boksu, uvek je u isto vreme odlazio negde iz kuće. Dugo sam ga pitao gde ide, sve dok jednom nije izustio: “Ideš sa mnom”. Odveo me je na trening koji je držao u kik boks klubu Palmini tigrovi... Imao sam devet godina. Tada sam mu odmah tražio da trčkaram i udaram sa ostalim klincima. Posle treninga mi je rekao: “Sad nema nazad, mali, ili hoćeš ili nećeš da postaneš najbolji”. Prvi put sam ušao u ring sa deset godina i samo 28 kilograma. Izgubio sam... Sve posle toga je postalo istorija! Ove titule posvećujem njemu i svojoj porodici, koja me maksimalno podržava. Voleo bih da mi se sin Viktor bavi kik boksom, ovo je pravi muški sport!

A za Menku trener Pavić teško nalazi rivala za sparing. Kada smo Aleksandra pitali za skor odmah nam je bilo jasno zašto je to tako.

- Pa negde oko 90 pobeda imam, a poraza... - pogleda Menka u trenera, jedva nabrojaše pet na internacionalnoj sceni.

I on će, kaže, u “Glori”, ne plaši se nikog - tamo mu je i mesto.

Srećno, momci!

Kurir sport